Prava snaga politike Albanije će se pokazati kad i ako ta zemlja bude dobila mogućnost stvaranja specijalnih statusa teritorija sa albanskim manjinama što će voditi u veliku albansku zajednicu unutar EU, mišljenja je Milisav Paić, diplomata u penziji i direktor Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Utisak da Albanija stiče sve jači spoljnopolitički uticaj, kako smatra Paić, proizilazi iz činjenice da Tirana od Zapada dobija posebnu pažnju, a iz toga se stvara percepcija da ima moć nad albanskim manjinama u okolnim državama i preko njih uticaj na politiku tih država.
Miljenica Zapada
Albanija bi uskoro mogla nezavisno od Severne Makedonije da počne pregovore o pristupanju Evropskoj Uniji, već je član NATO pakta, postaje sabirni centar za izgradnju NATO baza, a trenutno je i u SB UN nestalna članica. Iako zvanično nije prisutna u dijalogua Beograda i Prištine, u tim pregovorima se često pominje.
I Albanci u Severnoj Makedoniji redovno osluškuju sugestije iz Tirane, a isto rade Albanci na jugu Srbije. Albanija se takođe često pominje kao regionalni saveznik što Evropske unije, tačnije Nemačke, ali i Amerike.
Mada naizgled ne učestvuje direktno u donošenju bilo kojih odluka albanskih manjina u regionu, deluje da je svugde prisutna, što navodi na pitanje da li i kakvu uloga Albanija ima uopšte u međunarodnoj areni?
Milisav Paić ocenjuje da Albanija vodi relativno pasivnu politiku ali da je odličan instrument u rukama Zapada.
„To je zemlja koja je poslušna i koja manje više bezrezervno podržava sve signale koje dolaze sa Zapada,“ konstatuje Paić.
Povećano interesovanje
S druge strane, kaže on, više je razloga zašto je Albanija već godinama bitna za Zapad.
„Amerika i Britanija oduvek imaju interes za Albaniju a posebno Britanija, jer je među prvima imala tamo svoje baze, zato što Albanija ima kontrolu ulaska u Jadran. Za Ameriku je interesantna jer je država blizu njenih vojnih baza u Italiji takođe okrenutih prema Jadranu. Dakle, prva stvar je kontrola pomorskih oblasti u ovom delu sveta i pozicija koju Albanije ima,“ objašnjava naš sagovornik.
Trenutna situacija u regionu i u svetu, dodaje Paić, donela je novo interesovanje za Albaniju što stvara utisak da je ona država koja ima neki poseban uticaj.
„Zapad je sve vreme pokazivao interesovanje za Albaniju jer ona ima takvu geostratešku poziciju a blagonaklon odnos Amerike i ostalih zapadnih država značajno se povećao po pristanku Tirane da se one vojno stacioniraju u toj državi. To je svakako doprinelo da Albanija lakše uđe u NATO od drugih država u okruženju,“ navodi on.
Naš sagovornik ističe da je Albanija sada ekonomski dosta slaba, ali da u budućnosti postoji mogućnost da njena ekonomija osnaži, što bi joj dalo dodatnu težinu.
Pogodna geostrateška pozicija
Paić se priseća da je u vreme nekadašnje Jugoslavije Albanija bila važna geostrateška tačka, a da sa druge strane ova država kontroliše i vardarsko-moravski pravac, koji je i te kako važan i koji je vekovima bio jedna od glavnih komunikacija srednje i i zapadne Evrope.
„To je još jedan razlog za interesovanje Amerike za Albaniju. Dokaz za to je da je još za vreme komunističkog vođe Envera Hodže, kada je Albanija bila potpuno zatvorena država okrenuta SSSR, Amerika tražila način da uspostavi odnose sa Tiranom. Sa promenama u Albaniji taj interes Amerike s konkretizovao,“ kaže naš sagovornik.
On podseća da su i Britanci još 1941. godine kada je Albanija bila pod okupacijom Italije pokušali da ubace jedan svoj bataljon na njenu teritoriju, a činjenica je i da je nekadašnja SFRJ uložila značajna sredstva u Albaniju jer je bila svesna njenog položaja i želje Zapada da je pridobije.
„To je dovelo do dva velika incidenta između Britanije i tadašnje Jugoslavije jer su britanske podmornice pokušale da uđu preko albanskih teritorijalnih voda u jugoslovenske,“ napominje Paić.
Amerika ne želi Albaniju u EU
Paić istovremeno ocenjuje da EU i Amerika ne gledaju isto na ulogu Albanije i da bi ulazak Albanije u EU toj zemlji dao veću samostalnost jer bi imala podršku EU u svemu, od ekonomije pa nadalje, a to Amerika ne želi.
„Albanija bi tek pod krovom EU počela da se oslobađa lanaca Zapada koji joj možda sada i odgovaraju. Međutim ulaskom u EU zapravo ona će tek dobiti pravo glasa a samim tim i političku moć,“ kaže Paić.