VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Tokom vekova prenosilo se ukrašavanje poznato kao pisanka, ova jaja su se čuvala u kući kao talisman. Verovalo se da farbano jaje daje snagu svemu što se rodi i novo je: zemlji, čoveku, životinjama, biljkama, kao i da donosi lepotu, zdravlje i bogatstvo.
Danas se farbanje jaja povezuju sa hrišćanskim praznikom Uskrsom, ali ranije su se kod slovenskih naroda jaja ukrašavala tokom cele godine.
Npr. ako su želeli da im košnice budu pune meda, a da im u polju rodi, iscrtavale su se pčele. Trudnice su pak jaja oslikavale cvećem i pticama, što predstavljaju simbole duše. Pisanke su se stavljala u kolevke, davala se kao dar mladencima i poklanjana su odraslima sa posebnom namerom i željom.
Maloj deci su poklanjana, jer se verovalo da će tako imati laki bezbrižan život, iscrtavajući sunce po njima – da bi bio svetao. Devojčice bi dobijale jaja sa pupoljcima, da porastu i da se njihova lepota rascveta. Dečaci su dobijali jaja sa ukrasnim simbolima hrastovog lišća i borovih grančica, kao simbolima snage.
Vojnici koji su išli u rat sa sobom su nosili i pisanku, kako bi ih štitila na putu i u borbi. Poklanjanjem pisanke izražavala zahvalnost ili ljubav prema svojim najmilijim članovima.
Većina ovih jaja pisana je u proleće, uglavnom su bila crvene boje, boje koja se povezivala sa suncem. Verovalo se da na taj način pomažu da prolećno sunce dobije snagu za leto, a u kombinaciji slika simbolično je predstavljalo ponovno rađanja prirode i simbole buduće žetve. Pisanke su čuvane tokom cele godinu tj. do sledećeg proleća, kad bi se proces ponavljao.
Farbanje jaja je imalo svoju ceremoniju: žena farba uskršnja jaja u samoći, pre nego što uzme vodu sa sedam izvora ili sa ušća tri potoka. Morala je bude skoncentrisana, i da – dok ukrašava – želi sreću i zdravlje onom kome je jaje namenjeno.
Običaj pisanja uskršnjih jaja (period prolećnog solsticija), vuče korene još od predhrišćanskog doba, koji je crkva kasnije preuzela.
Postoji mnoštvo tipova pisanki u zavisnosti od tehnika koje su korišćene, ali generalni proces je manje više isti.
Prvo se jaje izdubi na vrhu i dnu, da bi se njihov sadržaj ispustio. Nakon toga se na njih nanosi vosak pomoću alata – kistke, na prethodno iscrtane linije i crteže.
Ova tehnika je vrlo slična batiku. Vosak pomaže da linije ostanu bez boje, nakon što se jaja kasnije oboje. Vosak se stalno dodaje a jaje se naizmenično potapa u različite boje kako bi se postigao željeni izgled, piše Nacionalna geografija.
Nakon sušenja, vosak se skida tako što se otapa uz pomoć plamena sa sveće. Na kraju, pre nego što se poklone, jaja se lakiraju i dobijaju svoj konačni izgled.
Antički koreni
Od davnina je jaje simbol podzemnog sveta. Ako malo istražite, u većini mitova raznih naroda, naći ćete da stoji kako je svet rođen iz jajeta.
U antičkom epu „Kalevala“, možemo naći korene tih verovanja:
„Iz jajeta, iz dna, izašla je majka zemlja, sirova; Iz jajeta se iz gornjeg dela dizao visoki nebeski svod; Iz žumanca, iz gornjeg dela, pojavilo se sjajno Sunce; Iz jajeta, iz šarenog dela, zvezde su postale na nebu...“
Po krhkoj kori jajeta, ljudi su još od antičkih vremena nanosili simbole i čarobne formule u nadi da će im bogovi pomoći i uslišiti njihove želje.