Slaba svetlost ove galaksije putovala je do Zemlje čak 13,5 milijardi svetlosnih godina, procenjuju naučnici. Galaksija je dobila naziv HD1, a za naučnike je i dalje neka vrsta misterije.
Šta je najudaljenija galaksija
Astronomi nisu potpuno sigurni da li je u pitanju zvezdorodna galaksija ili kvazar sa supermasivnom crnom rupom u centru, piše „Sajens alert“.
Ukoliko se radi o kvazaru, to bi moglo da promeni modele nastajanja i evolucije crnih rupa, budući da bi se radilo o supermasivnoj crnoj rupi koja se formirala u kratkom vremenskom periodu posle svemira.
„Odgovaranje na pitanja o prirodi izvora svetlosti u svemiru može biti veoma komplikovano. To je kao da pogađate kojoj naciji pripada neki brod na osnovu njegovih zastava, a stojite na udaljenoj obali, dok je brod u magli. Radi se o veoma dugoj igri analiza i isključivanja neprihvatljivih scenarija“, kaže Fabio Pakuči iz Harvard i Smitsonijan centra za astrofiziku.
Tako je i otkrivanje objekata iz ranih dana Univerzuma veoma teško. Čak i kvazari, najsjajniji objekti u svemiru, bivaju prigušeni protokom vremena i prostora, čak toliko da se i najmoćniji teleskopi muče da uhvate njihovo svetlo.
HD1 je otkrivena tokom istraživanja kojim su tražene najstariji galaksije, a rezultati te studije uskoro će biti objavljeni u Astrofizičkom žurnalu.
Istraživanje je rađeno uz pomoć četiri veoma moćna optička i infracrvena teleskopa. Oni su posmatrali svemir tokom 1.200 sati, pokušavajući da dopru do „kosmičke zore“ i nađu svetlo sa samih početaka svemira.
„Bilo je veoma teško otkriti HD1 među 700.000 objekata. Njegova crvena boja poklapala se sa mogućim karakteristikama galaksije udaljene 13,5 milijardi godina“, kaže astronom Juiči Harikane sa Univerziteta Tokijo.
Crvena boja karakteristična je za izvore svetlosti koji se udaljavaju i naziva se „crveno pomeranje“. Pošto se svemir širi, i druge galaksije poznate su po „crvenom pomeranju“, a što su udaljenije u kontinuumu prostor-vreme, to su crvenije.
Misterija svetlosti iz galaksije HD1
Međutim svetlost sa HD1 je konfuzna: Ekstremno je svetla u ultraljubičastom spektru, što znači da se u toj galaksiji odigrava energetski proces. Naučnici su isprva mislili da se radi o uobičajenoj aktivnosti zvezdorodne galaksije, sve dok nisu izračunali koliko bi zvezda moralo da se stvori unutar nje da bi generisala toliko svetla. Ta brojka bila je neverovatno visoka - čak 100 zvezda godišnje. To je 10 puta više nego što se očekuje od galaksije nastale na samom početku svemira. Naučnici smatraju da bi odgovor na to mogao da bude da prve zvezde nisu iste kao one nastale kasnije.
„Prve zvezde koje su se formirale u Univerzumu bile su masivnije, svetlije i vrelije nego mlađe zvezde. Ako pretpostavimo da su zvezde nastale u HD1 među tim prvim, onda bi se mogle objasniti karakteristike te galaksije“, kaže Pakuči.
Drugo objašnjenje je da se radi o kvazaru - izvoru izuzetno jake svetlosti, koja nastaje iz galaktičkog nukleusa, sa supermasivnom crnom rupom koja guta materijal takvom brzinom da stvara toplotu koja generiše bljeskove svetlosti.
Da bi stvorila svetlost koja je primećena, ta crna rupa morala bi da bude 100 miliona puta veća od našeg Sunca, izračunali su naučnici. Međutim, i to je neočekivano za jednu crnu rupu koja je nastala među prvima u Univerzumu.
Avi Loeb, astrofizičar iz Harvard Smitsonijan centra, kaže da bi takva crna rupa morala da raste neverovatnom stopom da bi dostigla pretpostavljenu veličinu. Naučnici veruju da bi najnoviji svemirski teleskop „Džejms Veb“ mogao da im da više detalja o ovoj galaksiji.