VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Poskupljenja su i za nas strance koji živimo u Turskoj više nego očigledna, a ovdašnja roba je postala skupa i u poređenju sa cenama drugde u Evropi“, rekao je on za TV K1.
Marković je naveo da su poskupele svakodnevne potrepštine, kao što je kućna hemija, hrana, posebno meso, koje je i inače u Turskoj uvek bilo skuplje nego kod nas, a sada je ta razlika još veća i meso je, prema njegovim rečima, sada manje dostupno širim slojevima građana.
Kao veoma važnu činjenicu za trenutni standard Turaka naveo je da veliki broj građana, više od 40 odsto, prima minimalne plate.
„Minimalna plata se unazad osam godina usklađivala svakog 1. januara sa inflacijom za prethodnu godinu i bila je uvek između 330 i 350 evra. Ove godine se prvi put desilo da je propisana minimalna neto zarada oko 270 evra“, rekao je ambasador.
Prema njegovim rečima, u turskim radnjama nema nestašica, a jedina roba koje nije bilo dovoljno bilo je suncokretovo ulje, ali je interventnim uvozom 30.000 tona iz Rusije taj problem rešen.
„Problem je, međutim, kupovna moć građana koja je rapidno opala u odnosu na prethodne godine“, istakao je Marković.
Kada je reč o cenama goriva, naveo je da je gorivo u Turskoj i inače jeftinije nego, recimo, kod nas i da se pre ukrajinske krize prodavalo po 85 do 90 evrocenti, ali da je sada poskupelo na 1,30 evra odnosno 1,35 evra koliko košta litar dizela.
Marković je naveo da je Turska potpuno zavisna od uvoza gasa i da je on za domaćinstva poskupeo 100 odsto u odnosu na decembar, što je veliki udar na kućne budžete, jer se u ovoj zemlji za kuvanje manje upotrebljavaju električni šporeti već se obično kuva na šporetima na gas.
Ocenio je da građani za sada nemaju poverenje u mere koje vlada preduzima radi stabilizovanja tržišta i da su se rezultati tek očekivali, ali da se onda pojavio novi problem zbog situacije u Ukrajini, a to je da će turistička sezona biti mnogo lošija od one na koju se računalo.
„Od 15 miliona turista očekivanih u ovoj sezoni, 50 odsto su zapadni, a ostalo su turisti iz Ukrajine i Rusije. Očekivalo se da iz Ukrajine dođe dva i po miliona ljudi, što se neće desiti, a iz Rusije šest miliona, a realno je očekivati da dođe oko milion“, naveo je on, prenosi Tanjug.
Kada je o Rusima reč, ukazao je da osnovni problem nije u tome da li oni mogu ili hoće da dođu na letovanje u Tursku već u tome što ruske turističke agencije imaju avione koji su u lizingu, osigurani kod međunarodnih osiguravača, a sa njima sada ne mogu da izađu iz zemlje.
U takvoj situaciji kao oslonac ostaje turski avio-prevoznik „Turkiš erlajnz“, koji je osiguran u Turskoj, međutim Marković ukazuje da turska kompanija nema kapacitet da preveze toliki broj turista.
Zato se turistička privreda preorijentiše na zapad i na naše tržište, za koje su, tvrdi ambasador, cene aranžmana snižene za 20 odsto u odnosu na prošlogodišnje.
Inflacija skočila na 61,14 odsto
Međugodišnja inflacija u Turskoj skočila je na nov dvadesetogodišnji rekord od 61,14 odsto u martu, podstaknuta rastom cena energenata i robe nakon izbijanja ukrajinske krize koja je pogoršala posledice prošlogodišnjeg pada lire, pokazuju današnji zvanični podaci.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Turskoj su porasle za 5,46 procenata, saopštio je Turski statistički institut.
Ekonomisti koje je anketirao Rojters predviđali su mesečnu inflaciju od 5,7 odsto i međugodišnju od 61,5 procenata.
Lira je neznatno reagovala na ove statističke pokazatelje, spustivši se za 0,1 odsto prema dolaru na 14,7 lira, dok je prošle godine pala za 44 odsto, a od početka ove godine je oslabila za 10 procenata.
Prema statističkim podacima, indeks proizvođačkih cena je u martu porastao za 9,19 posto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 114,97 odsto.
Prošlomesečni rast potrošačke inflacije bio je vođen skokom cena u sektoru transporta od 13,29 procenata, uključujući cene benzina, kao i poskupljenjima u obrazovnom sektoru, počev od udžbenika do školarina, za 6,55 posto.
Na godišnjem nivou, saobraćajni sektor je prednjačio sa skokom cena od 99,12 procenata, a slede cene hrane i bezalkoholnih pića sa stopom rasta od 70,33 odsto, i nameštaja koji je skuplji za 69,26 posto.
Ekonomisti smatraju da će rast cena u Turskoj ostati visok u ostatku godine, pri čemu u proseku prognoziraju da će inflacija iznositi na kraju godine 52,2 odsto, dok su pre mesec dana u anketi očekivali stopu od 38 procenata.
Vlada je saopštila da će inflacija pasti sa sprovođenjem njenog novog ekonomskog programa, koji favorizuje niske kamatne stope radi povećanja proizvodnje i izvoza, i koji ima za cilj postizanje suficita na tekućem računu. Prema najavama vladinih zvaničnika, inflacija treba sledeće godine da padne na jednocifren iznos, preneo je Tanjug.
Centralna banka Turske je na tri sastanka ove godine zadržala referentnu kamatnu stopu na 14 odsto i poručila da će prioritet njenih mera biti „lirizacija" tržišta u nastojanju da podrži nacionalnu valutu.