VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nova naučna otkrića ukazuju da je Mars daleko od mrtve planete, pošto ispod njegove prašnjave, neplodne površine, postoji značajna seizmička aktivnost.
„Saznanje da je Marsov omotač jezgra i dalje aktivan, od suštinske je važnosti da razumemo kako je ta planeta evoluirala. Može da nam pomogne da odgovorimo na fundamentalna pitanja o Sunčevom sistemu i stanju Marsovog jezgra, plašta i evolucije magnetnog polja koje više ne postoji“, kaže geofizičar Hrvoje Tkalčić iz Australijskog nacionalnog univerziteta.
Mars nije „mirna“ planeta
Naučnici su dugo verovali da je Mars „mirna“ planeta unutar koje se ništa ne događa. Crvena planeta ima veoma slabo magnetno polje, a planetarna magnetna polja generišu unutrašnje sile, kao što je rotirajuća, konvektna (koja razmenjuje toplotu ili masu unutar same sebe) i električno provodljiva tečnost koja pretvara kinetičku u magnetnu energiju.
Nedostatak magnetnog polja ukazuje i na manjak aktivnosti unutar planete, što je veoma važno, jer magnetno polje može da znači razliku između života i smrti. Na Zemlji, magnetno polje nas štiti od kosmičke radijacije koja bi mogla da uništi život. Na Marsu, nivo te radijacije je znatno viši, iako je udaljeniji od Sunca, piše „Sajens alert“.
„Sav život na Zemlji je moguć zbog Zemljinog magnetnog polja i njegove sposobnosti da nas štiti od kosmičkog zračenja. Bez magnetnog polja, život kakav znamo jednostavno ne bi bio moguć“, kaže Tkalčić.
Međutim, iako Mars nema magnetno polje, sonda „Insajt“ koju je poslala NASA, na Crvenoj planeti je zabeležila na stotine potresa, zahvaljujući čemu je načinjena mapa unutrašnjosti Marsa.
Tkalčić i njegov kolega Veiđa Sun iz Akademije nauka Kine, tragali su za potresima koji su se „provukli“ neprimećeno u podacima „Insajta“. Uspeli su da otkriju 47 seizmičkih događaja iz regiona Cerberus Fossae – sistema pukotina u tlu koje su nastale kada su rasedi koji su razdvojili Marsovu koru.
Većina novootkrivenih seizmičkih događaja podsećaju da dva poznata marsotresa koji su se dogodili u istom regionu u maju i julu 2019, što znači da su manji potresi verovatno u vezi sa tim većim.
Šta je uzrok potresa na Marsu
Naučnici su pokušali da odgonetnu šta je uzrok potresa. Isključili su mogućnost uticaja Marsovog meseca Fobosa, pošto nije bilo jasnih vremenskih obrazaca za pojavu potresa.
„Otkrili smo da su se marsotresi ponavljala u svim periodima marsovskog dana, dok su se potresi koje je zabeležila NASA, dogodili isključivo u gluvo doba noći. Zato možemo zaključiti da je 47 potresa koje smo otkrili uzrokovano kretanjem istopljenih stena unutar marsovskog plašta“, objašnjava Tkalčić.
Prethodna istraživanja pokazala su da je vulkanska aktivnost u ovom regionu Marsa postojala relativno skoro, u poslednjih 10 miliona godina.
Aktivnosti koje su identifikovali Sun i Tkalčić, objavljene u naučnom radu u časopisu „Nejčr komjunikejšns“, ukazuju na neprekidno kretanje magme u Marsovom plaštu, te da je Crvena planeta znatno više vulkanski i seizmološki aktivna nego što smo mislili.
Tkalčić objašnjava da marsotresi mogu da ukažu na istoriju Marsa, ali i na njegovu budućnost.
„Zahvaljujući potresima, možemo da saznamo ima ili unutrašnje aktivnost, a ako je ima, onda mora da postoji drugi mehanizam koji sprečava stvaranje magnetnog polja na Marsu“, kaže Tkalčić.