Bajdenova akcija protiv Kine: 900 miliona dolara za naoružavanje malog ostrva – marince već nakrcali
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena zatražila je od Kongresa 900 miliona dolara za naoružavanje malog ostrva Gvam kako bi očuvala hegemoniju u indo-pacifičkom regionu i „obuzdala dalje širenje Kine“.
SputnikAmerički predsednik Džozef Bajden je zatražio 900 miliona dolara za odbranu ostrva Gvam zbog rata u Ukrajini i zato što su SAD pre svega skoncentrisane na očuvanje svoje hegemonije u indo-pacifičkom regionu, kaže za Sputnjik novinar Boško Korkodelović, dobar poznavalac prilika u tom delu sveta.
Obuzdavanje Kine – 900 miliona dolara za naoružavanje Gvama
Tih skoro 900 miliona dolara koliko je Bajdenova administracija zatražila od Kongresa za uvećanje vojne moći SAD na Gvamu, deo je šireg projekta Ministarstva odbrane, tzv. Inicijative za odvraćanje u Pacifiku koja vredi oko 6,1 milijardi dolara i sračunata je na suzbijanje i odvraćanje sve samouverenije Kine, objašnjava Korkodelović i podseća da su SAD u februaru ove godine donele Plan za indo-pacifički region koji se odnosi na „obuzdavanje Kine“.
Gvam se nalazi 7.500 kilometara zapadno od SAD, površina ostrva je oko 540 kvadratnih kilometara sa oko 180.000 stanovnika i već sada je „krcat američkim vojnim objektima i garnizonima marinaca“.
„To je zamišljeno kao neka vrsta američke prethodnice u očuvanju hegemonije SAD. Planirano je da od tih 900 miliona dolara da se uglavnom rade radarski sistemi i da to, u stvari, na neki način bude tačka s koje će se osmatrati ili predupređivati eventualni napadi interkontinentalnim raketama iz Severne Koreje ili Kine. Naravno, događanja u Ukrajini su dodala novu neophodnost, prema američkim stratezima, za dalje stacioniranje trupa ali i vojne opreme na Gvamu“, kaže Korkodelović.
Međutim, to ni najmanje nije izazvalo oduševljenje među tamošnjem, starosedelačkom stanovništvu koje smatra da ih to može izložiti budućoj opasnosti, ali i isto tako utiče i na turizam, zagađivanje prirode i već su pokrenute i neke sudske parnice u vezi i sa proširenjima postojećih vojnih objekata ali i sa budućim, dodaje on.
Značaj malih ostrvskih država u Bajdenovoj borbi protiv Kine
Ostrvo Gvam je najbliže azijskom kontinentu, nalazi se severno od Papua Nove Gvineje, a Australija je malo južno od Papua Nove Gvineje, tako da to malo ostrvo ima veoma važnu stratešku poziciju, ističe Korkodelović.
Gvam dobija sve veću stratešku važnost zbog sve većeg rivaliteta između SAD i Kine u području južnog Pacifika. SAD nastoje, što je odlika politike predsednika Bajdena za razliku od njegovog prethodnika Trampa, da okupe što je moguće više saveznika, među kojima su pored značajnijih država kao što su Japan, Južna Koreja, Australija, Indija ili Novi Zeland, i manje kao što su Maršalska Ostrva, federalne države Mikronezije, Palau, Fidži...
Reč je o nezavisnim državama od kojih neke imaju specijalne veze sa SAD i za koje kineski vojni analitičari smatraju da mogu da posluže Amerikancima kao vojne baze.
„Gvam je najistaknutije mesto među tim malim ostrvima u Južnom Pacifiku koje sa SAD imaju sporazume da ih finansijski pomažu u sred tog golemog vodenog prostora. Pomažu ih ekonomski ali zauzvrat traže da koriste njihove teritorije za vojne baze i već godinama se tu stvara rivalitet između SAD i Kine koja je ekonomski sve moćnija i sve više širi tu svoju moć. Pogotovo je to vidljivo u slučaju tih malih pacifičkih država“, kaže Korkodelović.
Kina ekonomski osvaja mala ostrva
Istovremeno, Kina nastoji da pre svega ekonomski pomaže te male, siromašne države i u vreme pandemije veoma im je pomagala vakcinama i drugim medicinskim sredstvima, dok SAD, a naročito Australija koja najbliži saveznik SAD u južnom Pacifiku, tu pomoć doživljavaju kao opasnost.
S druge strane, još se nije stišala jedna velika vojna i bezbednosna priča u ovom delu sveta, a to je navodni vojni sporazum između Solomonskih ostrva koja se nalaze istočno od Papua Nove Gvineje.
„Vlasti Solomonskih Ostrva su najavile da će sklopiti sporazum sa Kinom koja je već imala neke vrste pomoći malim i krhkim odbrambenim snagama Solomonskih Ostrva. Solomonska Ostrva su sad predmet nametanja između Kine i SAD. SAD strahuju da će Kina na Solomonskim ostrvima uz značajnu ekonomsku pomoć toj državi formirati i svoju vojnu bazu i to izaziva i veliku nervozu i u Australiji, koja je tradicionalno kontrolisala niz tih malih ostrvskih država ali polako gubi taj primat zbog sve većeg prisustva Kine“, kaže Korkodelović.
Sve to su manifestacije tih nadmetanja koja traju, a na neki način su intenzivirana zbog krize u Ukrajini. Kao što SAD strahuju da bi Kina mogla iskoristiti priliku da zbog događanja u Ukrajini konačno prisajedini Tajvan, tako u Pekingu procenjuju da bi Bajdenova administracija mogla u Aziji da objedini saveznike i da pod pritiskom, niz azijskih država uvede sankcije Rusiji, što se u Pekingu smatra kao vid destabilizacije prilika u Aziji.
U Pekingu smatraju da postoje ranjive tačke u Aziji na koje ciljaju SAD i zbog toga je kinesko rukovodstvo u poslednje vreme veoma intenziviralo kontakte sa zemljama u susedstvu i pokušava da reši duboke probleme kao što je avganistanska kriza, odnosi sa Indijom i dalje jačanje odnosa sa Pakistanom, zaključio je Korkodelović.