Reč građana Srbije: Snage koje su za jaču saradnju sa Rusijom jače od onih okrenutih Zapadu
Rezultati izbora pokazali su da stranke koje insistiraju na jačoj saradnji sa Rusijom imaju prednost nad prozapadnim što je jasan indikator u kom pravcu će se razvijati spoljnopolitička orjentacija zemlje, smatraju sagovornici Sputnjika.
SputnikRezultati održanih izbora nisu značajno izašli sa horizonta očekivanja, ali su u nijansama ukazali na presudna pomeranja i zaokret glasačkog tela od evropske ka ideji doslednog očuvanja nacionalnog identiteta.
U okolnostima kada u Ukrajini bukte sukobi, a Srbija trpi pritiske da se na svom evropskom putu pridruži sancijama Rusiji, Srbi su ubedljivom podrškom Aleksandru Vučiću kao predsedničkom kandidatu, ali i poverenjem koje su poklonili desnici - u dramatičnim previranjima, iscrtali dalji spoljnopolitički put zemlje.
Rast desnice, pad bojkot opozicije
Analizirajući preliminarne rezultate po kojima Aleksandar Vučić pobeđuje u prvom krugu predsedničkih izbora sa skoro 60 odsto glasova, na parlamentarnim izborima vodi SNS, a u Beogradu SNS i SPS najverovatnije imaju većinu, politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da se ništa neočekivano nije dogodilo, ali da se pobeda Vučića u prvom krugu može smatratati istorijskom.
„ Ništa slično se nije desilo u istoriji Srbije da neko drugi put zaredom prođe u prvom krugu sa ubedljivo većim brojem glasova“, komentariše Vuk Stanić
Činjenicu da SNS jeste pobednik sa najviše osvojenih glasova, ali da po projekcijama koje se rade, nema samostalno većinu u Parlamentu on objašnjava rastom rejtinga desnih političkih stranaka, pre svih Koalicije Nada, patriotskog bloka Boška Obradovića i Zavetnika koji su prešli izborni prag od tri odsto. Oni su, smatra, verovatno oduzeli neke glasače SNS koji je kao i oni negde desna politička partija.
„ To nije neka dramatična promena. Slabije su značajno prošle od svojih očekivanja stranke okupljene oko nekadašnje tzv. bojkot opozicije, stranke okupljene oko Dragana Đilasa s tim što je Zdravko Ponoš ostvario bolji rezultat i postavio se u orbitu kao lider tog dela opozicije. Hladan tuš je doživeo Boris Tadić, nisu uspeli suverenisti Saše Radulovića, a u političku penziju je otišao i Vojislav Šelješ“.
Glas za čuvanje nacionalnog identiteta
Neki kontinuitet vlasti će se, smatra Vuk Stanković, nastaviti sa različitim rasporedom uticaja među strankama koje će biti zastupljene u novoj vladi. Značajno jaču poziciju predviđa SPS-u kao važnoj kariki u vlasti.
Na pitanje šta sve to skupa govori, u kom pravcu su išla očekivanja građana Srbije, Vuk Stanković odgovara- udesno.
„To je refleksija na nerešena pitanja koja se tiču nasleđa raspada Jugoslavije, još otvorenog kosovskog pitanja, otvaranja pitanja položaja Srba u BiH , radikalizovanja pitanja identiteta Srba u Hrvatskoj, posebno u Crnoj Gori. Građani idu ka desnim strankama koje naglašavaju nacionalni identitet i brigu za državu. Ne verujem da će posle ovoga biti lako ići u pravcu uvođenja sankcija Rusima ma kakav bio pritisak sa Zapada“
Evroreformisti odlaze u zaborav
Pored povratka desnice kao važnu poruku izbora Vuk Stanković markira i odlazak evroreformista u zaborav.
„Ideologija evroreformizma koja je bila determinanta našeg političkog života u prvoj deceniji novog milenijuma potpuno je zanemarena. To polako ide u zaborav. Rezultati izbora su pokazali da proruske stranke imaju prednost nad onim zapadnim“.
Ukrajina je aktivirala prosrusko biračko telo
I analitičar Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kao interesantnu izdvaja činjenicu ekstremno visokog rezultata Vučića, koji je uzeo više u zbiru nego što su SNS i SPS uzeli zajedno na parlamentarnim izborima.
Druga velika poruka ovih izbora je, smatra, uspeh desničarskih organizacija.
„Upravo je kriza u Ukrajini uticala na biračko telo koje podržava Rusiju da se aktivira i svoj glas da strankama poput Srpske stranke Zavetnici, Dveri ili DSS, koje u zbiru imaju više od 15 procenata“.
Vlada sa Mađarima ili SPS-om?
Kada je reč o postizbornoj kombinatorici, Stojanović kaže da SNS neće imati dovoljan broj mandata da formira Vladu ali da je izvesno da će mandate za većinu moći da obezbedi sa SPS-om ili manjinama, pri čemu „rasuti glasovi“ ispod cenzusa ne mogu ništa bitno da promene.
„Mađari će imati pet ili šest mandata i ta koalicija je moguća, mada očekujem da će okosnica vlasti ostati SPS-SNS, a ne iskuljčujem i da bi neke od patriotskih organizacija mogle da uđu u vlast zbog Beograda“
Nema Rio Tinta-nema rezultata
Na pitanje kako objašnjava da su neke stranke precenile svoje mogućnosti, a druge neočekivano zablistale, Stojanović kaže da jeste interesantno da su pojedine opcije za koje su istraživanja pokazivala da će se naći ispod praga cenzusa, poput Boška Obradovića - Dveri, prešle cenzus, dok druge kojima se predviđao značajan uspeh nisu mnogo postigle.
„Neuspeh, recimo, koalicije oko Marinike Tepić rezultat je toga što tema izbora više nije bila ekologija niti Rio Tinto.Oni su govorili da će osvojiti preko 20 posto, a sada vidimo gde su“.