Više zapadnih medija, uključujući Rojters, Vol strit džornal i rusku službu Bi-bi-sija objavili su materijale iz grada Buča odakle su se ruske trupe povukle, govoreći o mnoštvu tela koja su ležala na putu. Kasnije se pojavio snimak na kom se vidi kako jedno od „tela” pomera ruku, a zatim se na retrovizoru vidi kako jedan od „ubijenih “ naglo „vaskrsava” i seda.
„Ovde se radi o scenarijima koje su kod nas već isprobani”, kaže Anđelković. On podseća na podmetanje eksplozija 90-ih godina u Bosni u Hercegovini srpskoj strani, za koje je bilo jasno da ih je izazvala muslimanska, ali i na slučaj Račak gde je nedvosmisleno dokazano da nije bilo nikakvog zločina od strane srpskih snaga, već je sve to izrežirano kako bi NATO imao izgovor za intervenciju.
On ne isključuje mogućnost da su ukrajinske snage izvršile masakr onih građana Ukrajine za koje su mislili da su, na neki način, sarađivali sa ruskim snagama, odnosno da nisu ispoljavali neprijateljstvo prema njima.
„Ne treba zaboraviti da u Ukrajini i dalje veliki deo stanovništva sebe doživljava pripadnicima istog naroda sa ruskim i nije se kod svih primila rusofobija. Otuda je u pitanju možda i nešto gore od prevare - da su ukrajinske snage izvršile zločin koji sada pripisuju Rusima“, navodi Anđelković.
Na pitanje da li ovakvi pokušaji kijevskih vlasti da Rusiju optuže za navodne ratne zločine mogu uroditi plodom, Anđelković podseća da Zapad već uveliko proziva Rusiju bez ikakvih dokaza, tako da njima ne treba ništa drugo osim propagandnog materijala za sopstvene građene.
„To ne mora da bude bilo kakav dokaz, to može da bude najobičnija filmska montaža. Stoga, nastaviće se prozivanje Moskve, ali Moskva je dovoljno snažna da na takve stvari ne mora da se obazire. Na sreću Rusije ona ipak nije u položaju u kakvom je bila Srbija, da mora da strepi od svakodnevnih, direktnih zapadnih akcija. Rusija ima načina da se nosi sa tom vrstom agresije s kojom se suočava, a to pokazuje i danas u Ukrajini“, zaključuje Anđelković.