To posebno zabrinjava pojedine zemlje EU koje zavise od ruskih energenata, piše RT.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
1. Šta će se dogoditi posle 31. marta?
Rusija je saopštila da Evropa neće dobiti besplatan gas ukoliko zemlje odbiju da plaćaju u rubljama.
„Nedvosmislena je činjenica da gas nećemo isporučivati besplatno“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Na pitanje da li će gas biti isključen onima koji ne plaćaju, Peskov je odgovorio da se Rusija neće baviti dobrotvornim radom i da „neće biti gasa ako ne bude plaćanja“. On je dodao da će Rusija tek doneti krajnju odluku kako će odgovoriti evropskim zemljama ukoliko odbiju da plate u ruskoj valuti.
2. Koliko Evropa zavisi od ruskog gasa
Evropa je veoma zavisna od ruskog gasa za grejanje i proizvodnju energije. Ruski gas čini oko 40 odsto ukupne evropske potrošnje. EU je ove godine uvozila ruski gas u vrednosti od 200 do 800 miliona evra dnevno.
3. Šta će se dogoditi u Evropi bez ruskog gasa
Evropska komisija saopštila je kako planira da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dve trećine ove godine i da prekine oslanjanje na isporuke iz Rusije „mnogo pre 2030.“ Međutim, ekonomisti navode da nije tako lako zameniti oko 1.550 teravat-sati ruskog gasa koji je isporučen u EU 2021. Evropa ne može nadomestiti takvu nestašicu brzo, jer će to dovesti do rasta potražnje. U međuvremenu, povećan uvoz tečnog prirodnog gasa na već „tesnom“ tržištu tog energenta, izvršilo bi ogroman pritisak da cene porastu. To bi bio veliki udarac evropskoj ekonomiji, koja već pati od visokih cena energenata. Produženi zastoj u snabdevanju ruskim gasom mogao bi skupo da košta EU i da u nekim zemljama koje su izloženije fluktuacijama ruskog gasa, kao što su Nemačka ili Italija, dovede do vanrednih mera. Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi zabrana uvoza ruskih energenata izazvala ekonomsku recesiju širom Evrope.
4. Koje su šire posledice
Postoji veliki rizik od globalne energetske krize. Rusija je najveći izvoznik prirodnog gasa na svetu i drugi najveći izvoznik sirove nafte, posle Saudijske Arabije, prema podacima Međunarodne energetske agencije. Zamena ruskog gasa neće biti laka. Evropa će morati da kupuje gas na slobodnom tržištu, što znači da ukoliko kupuje od zemalja kao što su Katar i SAD, moraće da plate više. To takođe znači i da gas koji evropske zemlje kupe neće moći da ode u druge zemlje. To će dovesti do viših cena gasa svugde jer će se zemlje međusobno nadmetati za ograničene količine.
5. Da li će biti uticaja na cene nafte
Rusija izvozi oko četiri miliona barela nafte dnevno Evropskoj uniji. Za razliku od gasa, čije snabdevanje je regulisano dugoročnim ugovorima, cena nafte je nestalna i zavisi od ponude i potražnje. Ukoliko Evropa ipak odluči da napusti rusku naftu, cene sirove nafte mogle bi da skoče na 200 dolara po barelu, pa čak i više, ocenjuju analitičari.
6. Da li će Rusija prodavati drugu robu u rubljama
Ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao je, objavljujući plan za plaćanje, da bi prirodni gas mogao da bude prva ruska roba koja će se prodavati u rubljama. Ukoliko Zapad uvede još sankcija, to povećava mogućnost da bi i druga ruska izvozna roba mogla da se plaća u rubljama, kao što su nafta, metali i žito.
7. Ko će prvi pokleknuti kako se bliži rok za plaćanje
Do sada su EU i zemlje G7 odbile ruski zahtev da prelazak na rublju kod plaćanja gasa. Rusija je saopštila da neće obezbeđivati besplatan gas, sugerišući da je spremna da zavrne cevovode. Ukoliko do toga dođe, Moskva će gubiti između 200 i 800 miliona dnevno. Međutim, Rusija bi mogla da preusmeri deo tog gasa ka Aziji. Evropa bi se najverovatnije suočila sa ekonomskom krizom kakva nije viđena od Drugog svetskog rata, pošto bi rastuće cene energenata poslale ekonomije regiona u recesiju. Ko će prvi pokleknuti u toj situaciji, možete da položite opklade.