Oskar je izgubio kredibilitet i pokazao da se sve potrošilo

Komentarišući dodelu ove prestižne nagrade na kojoj je trijumfovao film „Koda“, Janković napominje da je reč o rimejku filma o porodici gluvonemih osoba i po njegovom uverenju - lošoj reciklaži.

„Prethodnik 'Kode' francusko-belgijski film 'La Famille Belier' od pre nekoliko godina svetska javnost nije upamtila, dok je njegova holivudska adaptacija ponela ne samo Oskara, već i nagradu na Sandens festivalu. Američki prepravak francusko-belgijskog filma doslovan je a, po mom mišljenju, čak je i lošiji. U njemu je aktivistički duh manje izražen i nije izazvao poštovanje filmskog esnafa kao američka verzija, što smatram da je problem i nadam se da neće otvoriti Pandorinu kutiju“, navodi Janković.

On kaže da dodela Oskara filmu koji je rimejk unižava i film i struku.

„Najpoštenije bi bilo da se uvede kategorija za najbolji rimejk i tako se spase ono što je izvorno. Čuven je italijanski film ’Potpuni stranci’ koji je imao mnogo rimejkova, ali to ne znači da to treba raditi i podržavati. ’Koda’ koji je reciklaža samo pokazuje da u filmskom svetu vlada bezidejnost“, uveren je Janković.

Za filmskog kritičara Đorđa Bajića dodela nagrada američke filmske Akademije godinama unazad izgubila je na ekskluzivnosti i značaju.

„Politička korektnost ne treba da ima veze sa umetničkim dostignućima, a često se, na primer, desi da afroamerikanac dobije Oskara za glumu i to odjekne kao vest. Treba prvo obezbediti afroameričkim glumcima dobre uloge i Oskar će sam doći. Problem je, dakle, u sustemu i to se ne može rešavati Oskarom“, kaže Bajić.

On komentariše i uspeh novozelandske rediteljke Džejn Kempion za film „Moć psa“ koja je osvojila nagradu za režiju. Iako je Džejn Kempion, po Bajićevom mišljenju, važan autor svetske kinematografije, „Moć psa“ nije njen najbolji film.

„Srećan sam što sve više žena dobija priliku da režira, ali to ne znači da će to biti dobar film, i obrnuto. Sam kvalitet filma treba da presudi. Treba stvoriti uslove da svaka grupacija, svi koji su van stereotipa dobiju mogućnost da se oprobaju. Problem sistema je to što nepravdu ispavljaju na silu", ponavlja Bajić.

Zoran Janković smatra da filmovi koji pretenduju na Oskara, pored kvaliteta i umetničke vrednosti, treba da budu „proizvod ovog vremena“.

„Sada je trenutak da se na mišiće nadoknade nepravde prema manjinama, a pre svega prema ženama. To što se sada otvaraju vrata za rediteljke koje bi sporije putovale prema produkcionim šansama, svakako je dobro“, podseća Janković.

O japanskom ostvarenju „Drive my car“, koje je bilo jedno od favorita za najbolji film, Bajić kaže da bi njegova pobeda označila propast Holivuda.

„’Drive my car’ uz sve svoje mane jeste bio među boljima u konkurenciji, iako smatram da je južnokorejski ’Parazit’ koji je 2020. proglašen za najbolji film, dosta kvalitetniji. Akademija očigledno nije bila spremna da još jednom inostranom ostvarenju dodeli Oskara u glavnoj kategoriji jer su mnogi pobedu ’Parazita’ tumačili kao propast Holivuda“, konstatuje Bajić.

Komentarišući pobedu „Dine“ u čak šest kategorija, Janković kaže da je to nepotpuno delo. S druge strane za pobedu Vila Smita u glumačkoj kategoriji nije bilo dileme, a naročito se istakla Džesika Čestejn koja je osvojila Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu „Oči Tami Fej“.

„Džesika Čestejn jeste najjača stavka u tom filmu, u ulozi Tami Fej koja je bila supruga propovedinka. To je zanimljiv film, međutim, nije uspeo da parira dokumentarcu na istu temu od pre par godina“, zaključuje Janković.

Priznanjem za dugometražni animirani film nagrađeno je ostvarenje „Enkanto: Magični svet“. Kenet Brana je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario za dramu „Belfast“. Najbolji dugometražni dokumentarni film je američko ostvarenje „Leto soula“ o kulturnom festivalu u Harlemu.