Svet ne čuje zvuk pogroma niti zvuk pištaljke kojom se deca s Kosova brane od straha

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ovo ostvarenje koje je na festivalu u Trstu osvojilo nagradu publike, a na ovogodišnjem Festu nagradu „Nebojša Đukelić“ zasnovano je na istinitom događaju koji se odigrao u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, i obrađuje potresnu životnu priču ispričanu kroz vizuru devojčice Milice koja sa majkom i dedom živi u planinskim delovima Kosova.

Mrak

Pištaljke nas ne mogu zaštititi

Junake filma „Mrak“, Milutina, Vukicu i Milicu nisu branili ni Italijani ni Amerikanci u svojim modernim tenkovima. Nisu ih od straha zaštitili ni bodljikava žica, zastori na prozorima, ormari na vratima. Ni pištaljke koju su Srbi na Kosovu dobili od Kfora pošto su im zapadnjački mirotvorci oduzeli svo oružje u zamenu za pištaljke koje će kao alarm uzbuniti kilometrima udaljenu vojsku, nisu pomogle. Kao što mlada junakinja Milica u filmu kaže – od straha ih niko nije mogao zaštiti.

Mrak

Na strah otuda oni reaguju potpuno drugačije. Ta je emocija otelotvorena u prirodnim pojavama, u obliku munje, zvuka veoma sugestivnog i snažnog oruđa pomoću kojeg je Milić napravio film razumljiv za široku publiku. Vešto je reditelj izbegao politički komentar, kritiku društva, sistema koji je nametnut tako što neprijatelj u filmu fizički nije prisutan. Nema tu „onih s druge strane“, ne čuju se njihove puške, ne vide se njihova lica. Sve je sugestivno, metaforično, filmski. To međutim nije bilo dovoljno da film „Mrak“ bude prikazan na nekom od većih festivala.

„Mi smo film slali na najznačajnije filmske festivale, pre svega na tri najveća – festivale u Kanu, Berlinu, Veneciji, a potom u Lokarnu, San Sebastijanu, Roterdamu, Vašavi, Karlovim Varima...Odgovor je svugde bio isti, birokratski i negativan, a često ga nije ni bilo“, kaže za Sputnjik reditelj „Mraka“ Dušan Milić.

To je, prema njegovom mišljenju, bilo i očekivano jer govori o situaciji na Kosovu i Metohiji sa srpske strane.

„Teme koje obrađuju probleme na Balkanu, kada dođu iz drugih zemalja oko nas odlično prođu na festivalima. Mnogi od naših suseda imali su svoje filmove sa ratnom tematikom u Kanu, Veneciji, Berlinu. Po mom mišljenju ’Mrak’ u umetničkom, zanatskom smislu ne zaostaje za njima. Međutim, te su teme prihvatljive kada su obrađene iz druge perspektive, ali ne i srpske“, smatra Milić i dodaje:

„Očekivano je bilo da ćemo imati težak prolaz na filmskim festivalima u zapadnom delu sveta, ali na neki način sam tužan jer smatram da je ovaj film trebalo da se nađe na nekom od festivala. Jedino smo u Trstu prikazali film, ali to je bilo očekivano jer smo koprodukciju ovog filma započeli sa tršćanskog filmskog festivala. Trst jeste doživeo ovaj film kao svoje dete, mada sam čuo da je bilo teško da se film čak i tamo plasira“.

KULTURA

Reditelj nagrađenog filma „Mrak“ o pogromu na Kosovu: Strah je i dalje tu, samo je promenio lice

2 Februar 2022, 16:39

I pas se plaši

Neuhvatljivo lice straha, znamenje zla oličeno u pomoru životinja što je duboko povezano sa praznoverjem sa ovoga prostora, ali i narodnom usmenom mitologijom igra ključnu ulogu u građenju atmosfere ovoga filma. Milić posebnu pažnju poklanja svetlu, kadriranju, zvuku uzbunjenih životinja čime dočarava da se strah uselio u krvotok ne samo glavnih likova, već svakog kutka njihove žicom omeđane kuće.

„Želeo sam da ovo ne bude klasična socijalna drama već da ga, koristeći psihološku napetost, pomerim u žanrovsku stilistiku. Radio sam na filmskoj gramatici i tražio izraze koji će mi na najbolji mogući način omogućiti da predstavim iskonski strah koji je i tema ovoga filma i tu su uglovi kamere, scenografija, svetlo igrali ključnu ulogu“, otkriva reditelj.

Mrak

Otići ili ostati

Tri člana porodice, tri pripadnika različitih generacija na okolnosti u kojima su se našli gledaju potpuno drugačije. Njihova od straha izbezumljena lica govore jednim jezikom, njihovim postupcima diriguje natprirodna sila. Oni se sudaraju, komuniciraju, ali se ne razumeju. Emocije straha pomutile su njihov razum, te za svakog od njih između otići i ostati dileme nema.

„Oni nemaju izbora. Porodica iz filma zaključana je u svojoj kući i nalazi se u vrzinom kolu – majka bi otišla da zaštiti svoje dete, ali ne sme da ostavi dedu, deda bi ostao jer živi u nadi da će mu se sin ipak jednoga dana vratiti kući. Užas je u tome što oni ništa ne mogu da urade za svoje živote. Otići ili ostati i dan danas je pitanje na Kosovu, a činjenica je da se naše enklave svakoga dana sve više prazne“, navodi Milić.

Film je imao premijeru na Festu, a specijalne projekcije na godišnjicu martovskog pogroma organizovane su u srpskoj prestonici i u mnogim mestima na Kosovu.

„Imali smo premijeru u Gračanici, u Ranilovu, u Zubinom potoku, Kosovskoj Mitrovici... i mnogo mi je značilo da vidim njihove reakcije. Vratio sam se s Kosova emotivno potresen jer su oni reagovali najpozitivnije moguće. S obrzirom na to da fizički neprijatelj s druge strane uopšte nije prikazan, oni su to protumačili kao suštinski strah nezavisno od toga ko je neprijatelj. U ovom filmu postoji druga dimenzija tog nevidljivog neprijatelja, on se otelotvoruje kao viša sila, munje, gromovi, nevreme i oni su tu metaforu prepoznali kao nešto što gospodari svima nama, čak i nad ovim sekundarnim neprijateljem koji ugrožava našu srpsku familiju dole“.

film "Mrak"

Na pitanje da li se deca na Kosovu i dan danas brane pištaljkama, naš sagovornik kaže:

„Male enklave južno od Ibra žive u najvećem strahu. Ta su mesta okružena ogromnom albanskom teritorijom, a posebno mi je važno to što je film prikazan u tim mestima. Oni su i dalje ograničeni i njegov je osećaj teskobe istovetan kao pre petnaest godina“.