OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
U peticiji, koju je potpisalo i nekoliko prosvetnih sindikata, navodi se kako je „Aleksandar Solženjicin bio dobar pisac, ali je bio i ličnost bliska Putinu, iako su bili na različitim stranama u vreme Sovjetskog Saveza“. Solženjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1970. godine, zamera se što je dobio državno priznanje od ruskog predsednika Vladimira Putina, te da je sa njim „delio viziju ujedinjene Rusije, slepog patriotizma i fascinaciju autoritarnim režimima“, piše „Figaro“.
Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, dramaturg i istoričar, bio je učesnik Drugog svetskog rata od napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, pa sve do kraja rata. Zbog pisama u kojima je kritikovao Staljina, uhapšen je 1945. i osuđen na progonstvo. Bio je jedan od najznačajnijih, ali i najpopularnijih pisaca u Sovjetskom Savezu, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1970. godine.
Emigrirao je iz SSSR 1974. i bio je jedan od najistaknutijih kritičara sovjetskog komunističkog režima. Međutim, Solženjicin je bio i kritičar Zapada i zapadnih vrednosti, naročito vulgarnog materijalizma, iako je posle progonstva iz SSSR završio u SAD.
U Rusiju se vratio početkom devedesetih, gde je doživljavan kao jedan od najvećih živih pisaca, ali i intelektualaca koji promišljaju budućnost Rusije.
Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Preminuo je 2008. godine u Moskvi.
Škola u Ezeneu ponela je njegovo ime 2005. godine, a slavni pisac posetio ju je 1993. godine u čast 200. godišnjice Vandejskog ustanka.
Sa druge strane, Vsevolod Ejhenbaum Volin je anarhista rođen u Rusiji, ali najpoznatiji po svom ideološkom radu u Ukrajini, gde je otišao kako bi se sklonio od boljševika.
Učestvovao je u anarhističkom pokretu Nestora Mahna, poznatom i kao „Crna garda“.
Da li odstranjivanjem svega što je rusko Zapad gubi svoju civilizaciju: