RUSIJA

Šta će sad Savet Evrope kad više nema Rusije da je grdi

Izlazak Rusije iz Saveta Evrope neće se odraziti na život njenih građana, dok ta organizacija gubi smisao postojanja, a ostaje i bez značajne sume novca, smatraju ruski eksperti.
Sputnik
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Komitet ministara Saveta Evrope odlučio je 16. marta da Rusija prestaje da bude član te organizacije dan nakon što je Rusija svojevoljno istupila nje. Kako je objašnjeno iz Moskve, države NATO i EU, zloupotrebljavajući svoju većinu u Savetu Evrope, dosledno pretvaraju tu organizaciju u instrument antiruske politike.
Cilj Saveta Evrope je već neko vreme bio da članice organizacije na sastancima grde i osuđuju Rusiju za njene postupke, kaže za Sputnjik politički analitičar Pavel Šipilin.
„Ova organizacija izgleda daje napravljena kako bi Evropljani pokušali da diktiraju Rusiji kako da se ponaša. Trebalo bi da shvate da je upravo Rusija bila vodeća članica. A šta će sad, s kim će da vode polemike? Možda sa Azerbejdžanom ili Moldavijom? O čemu? To mi nije jasno“, ironično primećuje analitičar.

Odavno se zakuvalo

On ističe da je Rusiji kao suverenoj zemlji teško bilo šta nametnuti.
„Neko vreme smo to trpeli i pokušavali da ne obraćamo pažnju. Pošto se pritisak pojačao sa početkom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, morali smo da donesemo odluku da izađemo iz Saveta Evrope. Ovo se odavno zakuvalo“, objašnjava on.
Prema mišljenju Šipilina, Savet Evrope gubi smisao postojanja nakon povlačenja Rusije.
Zgrada Saveta Evrope u Strazburu
„Iako će organizacija i dalje postojati, od trenutka kad se Rusija iz nje povukla ona je suštinski izgubila smisao“, naglašava sagovornik.

Ispravna odluka

Šipilin naglašava da odluka o izlasku iz Saveta Evrope za Rusiju neće imati negativne posledice.
„Bilo je krajnje vreme da napustimo ovu organizaciju. Rusija je donela ispravnu odluku koja joj samo ide u korist. Uz to, uštedećemo novac jer je godišnja članarina Rusije u Savetu Evropi iznosila skoro 33 miliona evra“, pojašnjava ekspert.
Šipilin je čak uveren da će Rusija za dve-tri godine zaboraviti na postojanje ove organizacije.
„Kako će Savet Evrope shvatiti našu odluku – o tome ne treba da razmišljamo. To je njihov problem. Smatram da se ova organizacija više neće pominjati ni u medijima. Sigurno će nestati sa naslovnih strana – i to ne samo ovde kod nas, nego i u Evropi. A znate zašto? Ako nema Rusije, oni nemaju ni koga da kritikuju, a strukture EU su dovoljne da donesu određene odluke. Rusiji dotle Savet nije potreban“, konstatuje stručnjak.
Šipilin podseća da se u sastavu Saveta Evrope nalazi i Evropski sud za ljudska prava, a smatra da bi Rusija sada mogla da oformi svoj sud zadužen za tu sferu.
„Verujem da će Rusija napraviti i svoj sud za ljudska prava. U principu, mi već imamo dovoljno iskustva sa radom u tom sudu, a čini mi se da se naša zemlja uverila u korisnost takvog dodatnog suda“, konstatuje ekspert.

Nikakva posebna korist od njih

Stručnjak Ruskog instituta za strateška istraživanja Mihail Beljajev smatra da glavni zadatak Saveta Evrope – zaštitu prava običnih građana - ta organizacija nije vršila kad su u pitanju Rusi.
„Teško mogu da kažem da nam je Savet Evrope pružio neku veliku i snažnu pomoć u zaštiti prava naših građana. Mi smo tamo učestvovali kao zemlja koja je težila ka evropskom procesu, miru i saradnji“, kaže on.
Sagovornik smatra da članstvo Rusije u toj organizaciji nije donelo nikakvu posebnu korist ni u poboljšanju ekonomske situacije u zemlji.
Beljajev skreće pažnju i da će Savet Evrope ostati bez značajne sume novca budući da godišnja članarina Rusije u toj organizaciji iznosila 33 miliona evra. Kako kaže, Rusija će tu sumu usmeriti na druge potrebe u raznim sferama spoljne i unutrašnje politike, kao i na podršku građanima i biznisu.
„Postoje brojne oblasti u Rusiji gde bi ova suma novca dobro došla“, kaže ekspert.

Rusofobna struktura

Slične ocene povodom odlaska Rusije iz Saveta Evrope čule su se i u ruskom parlamentu. Senator Vladimir Džabarov konstatovao je da se ta organizacija poslednjih 20 godina pretvorila u „najljuću rusofobnu strukturu u svetu“.
„Posle odlaska Rusije ta organizacija gubi svoj značaj i političku težinu. Nek se sad u nemoćnom besu prema našoj zemlji međusobno glože bez nas i bez našeg ogromnog finansijskog doprinosa“, napisao je na svom Telegram kanalu Džabarov, podsetivši da je Rusija davala godišnje u kasu Saveta Evrope 32,5 miliona evra i a pritom su je blatili.
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je u komentaru na Telegramu naveo da je Moskva od 1996. kad je ušla u Savet Evrope pokušavala da vodi dijalog s evropskim kolegama, ali su oni ispovedali princip jednosmerne komunikacije i dvostrukih standarda i nisu slušali Rusiju.
Predsedavajući Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin
Zato je u tim uslovima dijalog s „gluvim Zapadom“ izgubio smisao, istakao je Volodin uz ocenu da je izlazak iz Saveta Evrope ispravna odluka. Dodaje da Savet sada gubi smisao jer s odlaskom Rusije kolege evroposlanici više neće imati čime da se bave.
„Ostaje im samo jedan izlaz – da se samoraspuste“, zaključio je Volodin i poručio da će Rusija sada posvetiti više pažnje bilateralnim odnosima i nastaviti dijalog s nacionalnim parlamentima, ostajući otvorena za obostrano korisnu saradnju.
RUSIJA
Rusija zvanično izašla iz Saveta Evrope – odluka neće uticati na prava i slobode ruskih građana
RUSIJA
Savet Evrope: Rusija od danas nije član organizacije
RUSIJA
Zaharova: Savet Evrope odavno postao propagandno oruđe NATO-a
Komentar