OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Mnoge od tehnika koje Amerika koristi kako bi zadobila, učvrstila i održala svetsku hegemoniju prvi put su isprobane na Balkanu i to protiv srpskog naroda, objašnjava analitičar Branko Pavlović.
Amerika kreira atmosferu etničkog čišćenja protiv Srba i Rusa
Prema njegovim rečima, radi se o tehnikama zastrašivanja, etničkih čišćenja, pravljenja konflikata, ali nadasve sprečavanja da se stvari rešavaju po dogovorenim pravilima, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN. U srpskom slučaju radi se o Rezoluciji 1244, u slučaju Donbasa o Rezoluciji 2202.
„Amerikanci stalno guraju narode, ovde Albance, u rušenju Dejtonskog sporazuma Bošnjake, u Ukrajini neonacističke i ekstremno nacionalističke grupacije, da krše sporazume, da drže tenzije, da ne dozvoljavaju rešenja koja bi omogućavala miran život i razvoj i da se uvek ide u kreiranje haosa“, objašnjava Pavlović.
Jedna od stvari koja se videla tokom pogroma 2004, a koju bi, prema Pavlovićevim rečima, trebalo podvući, jeste brutalno nasilje. To stoga što Amerikanci tvrde da su ideološki superiorniji od drugih nacija i da mekom moći, snagom argumenata, ideologijom i marketingom, rešavaju stvari u drugim državama u svoju korist. To je, ističe Pavlović, brutalna laž i to pokazuje upravo slučaj pogroma iz 2004.
„Oni neprekidno koriste enormnu silu, samo, što bi se reklo, „proksi silu“. Da li će to da budu Albanci na Kosovu, da li će to da budu mudžahedini u Bosni, Islamska država, neonacisti u Ukrajini. Ali, radi se o korišćenju ubojite sile, sile koje ljude lišava života“, kaže naš sagovornik.
Pogrom od 17. marta 2004. bio je unapred pripremljen sa jasnom željom da se razvije osećanje straha i da se preostali ljudi isele, što je umnogome i uspelo.
„Ista stvar je, samo u mnogo gorem i većem obimu, nešto mnogo bliže operacijama „Bljesak“ i „Oluja“, bilo pripremano za Donbas. Sasvim je jasno da 100.000 savremeno naoružanih i neonacistički ideologizovanih vojnika oko Donbasa uopšte ne treba, osim u slučaju da je planirano, kao što i jeste, etničko čišćenje“, objašnjava Pavlović.
SAD bi ukrajinske fašiste nagradila isto kao i albanske ekstremiste
Posle pogroma 17. marta, za albanske šoviniste usledila je nagrada – proglašenje nezavisnosti i puna podrška tom proglašenju od strane zapadnih političara i medija, naglašava istoričar Miloš Ković. Neposredno nakon pogroma sa istih strana mogli su se čuti glasovi da je ono što se dogodilo izraz frustracije Albanaca zbog nerešenog odnosa sa Srbijom i zbog toga je neophodno priznati nezavisnost albanske države na Kosovu i Metohiji.
Da li su progoni Srba prestali posle proglašenja nezavisnosti, najbolje znaju Srbi sa Kosova, dodaje Ković.
„Ono što je ključno, to je da su za politički Zapad, srpske žrtve bezvredne. One ne postoje; one ne zaslužuju nikakvo pominjanje. I sada vidimo da se isti koncept sprovodi nad Rusima Donbasa. Osam godina taj narod trpi najstrašnija stradanja. Civilni ciljevi u milionskom Donjecku su tučeni artiljerijom i ta tema ne postoji za glavni tok zapadnih medija“, kaže on.
Naš sagovornik citira dvojicu znamenitih američkih humanista – Edvarda Hermana i Noama Čomskog – postoje žrtve koje su vredne i koje su bezvredne, a srpske i ruske žrtve su bezvredne.
„Dobro je da su u Moskvi razumeli da će svako povlačenje uroditi sve većim žrtvama. U situaciji u kojoj Ukrajina više nije krila svoje ambicije da stvori nuklearno oružje, kada se ispostavilo da su rađeni eksperimenti sa biološkim oružjem, da se Rusija povukla, u budućnosti bi bilo mnogo gore“, smatra Ković.
Vesti koje su stizale, da se na Donbas sprema ukrajinska ofanziva, mogle su da se završe na isti način kao i sa Srbima devedesetih godina i 2004. godine, dodaje on. Uz to ista propagandna, vojna i diplomatska metodologija, koja se sprovodila nad Srbima, sada se sprovodi nad Rusima. U tome, prema Kovićevom mišljenju, nema mnogo razuma, jer supersila poput Rusije ne može da bude tretirana na isti način kao Srbija.