OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite ina kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
Možda bi to i bilo zaista tako da se ispred kineskih graditelja nije isprečila planina Jelica kroz čiju utrobu treba prokopati tunel dug čak tri kilometra, koju nazivaju čak i srpski Gotar (najduži švajcarski tunel).
Trenutno su u toku radovi na poddeonicama, tunelima Laz i Munjino Brdo, koji se odvijaju u dnevnoj i noćnoj smeni, sedam dana nedeljno.
„U toku je iskop i leve i desne tunelske cevi. Do sada je iskopano nekih 970 metara u levoj cevi i tu imamo najveći napredak na ovom ulaznom portalu. Radovi se odvijaju i na izlaznom portalu paralelno. Tu je oko 600 metara iskopano u obe cevi, rekao je za RINU Blažo Dutina, nadzorni inženjer za tunele Laz i Munjino Brdo“, prenosi „Blic biznis“.
Visina tunela, tj. tunelske cevi je 4,75 metara, ali zbog lučnog dela konstrukcije, visina prelazi 6 metara, dok širina sa pešačkim stazama iznosi 10 metara. Tunel „Laz” imaće devet pešačkih prolaza, dva prolaza za vozila, pešačke staze i „SOS” niše.
„Svaki tunel jeste izazov, jeste priča za sebe, ima neke svoje specifičnosti. Postoje projekti tunela, postoje istražne bušotine, koje se rade na nekih 200, 300 metara. Onda mi između tih bušotina nismo uvek sigurni kakav materijal će da bude. Da li će doći do nekih geoloških ispadanja, iznenadnog priliva vode, većih količina vode. Geologija je dosta promenljiva u tunelu Laz. Imamo i bolje partije koje se miniraju. Imamo i lošije materijale koji se bolje kopaju ali su i nestabilniji“ dodao je inženjer Dutina.
Od izlaska iz tunela „Laz” do ulaska u tunel „Munjino Brdo” ima 7,7 kilometara, na tom delu nalaze se ozbiljni arhitektonski poduhvati.
„Auto-put nastavlja preko Markovičkog i Rtarskog polja. Deo trase je u nasipima, deo trase prelazi kasnije u mostove. Od izlaza iz tunela Laz do ulaza u tunel Munjino brdo ima ukupno 12 mostova i tri velika nadvožnjaka i ima određen broj pristupnih rampi na petlji Lučani. Pored toga u ataru sela Negrišori se nalaze i najdeblji useci. To su vrlo ozbiljni i zahtevni delovi projekta. To je takozvana podeonica ili potez „Četiri“ koja ima i probleme u vidu sa kolizijama sa lokalnom infrastrukturom, vodovodnom, elektro i gasnom“, kaže Vladimir Petrović, rukovodilac stručnog nadzora ispred konzorcijuma „CPL Nivelt”.