OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite ina kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
„Kina je čvrsto posvećena mirnom ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom i nikada neće tolerisati separatističke snage koje traže nezavisnost Tajvana“, izjavio je portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Ćijan i dodao da što više SAD i Japan prave buku oko pitanja Tajvana, to će Kina žešće delovati da zaštiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Dugogodišnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda za Sputnjik objašnjava da je ovaj stav iznet na susretu s novinarima tokom zasedanja kineskog parlamenta na kome se donose glavne odluke kineskog razvoja u ovoj godini.
Američka provokacija Kine
Iako je reč o poznatom, nebrojeno puta ponovljenom stavu, pitanje Tajvana jedno je od glavnih u zapadnoj štampi koja je puna histeričnih osvrta na trenutnu situaciju u svetu. Denda kaže da je to pokušaj da se Kina isprovocira, ali podseća da je ona vrlo jasno stavila do znanja da se tajvansko pitanje u svojoj suštini razlikuje od ukrajinskog i da se ne može nikako porediti.
„Peking ne propušta da istakne da oni koji sada naglašavaju principe suvereniteta u ukrajinskom pitanju, istovremeno narušavaju kineski suverenitet i teritorijalni integritet kada je reč o Tajvanu. To se pre svega odnosi na ponašanje SAD, jer je upravo ovih dana, a i to možemo nazvati provokacijom, Bajden uputio na Tajvan delegaciju bivših stručnjaka za bezbednost, a ubrzo potom se tamo pojavio i bivši državni sekretar Majk Pompeo, koji je primio orden od tamošnjih vlasti“, kaže Denda i podseća da je Pompeo tom prilikom izjavio da Tajvan treba da bude nezavisna država.
Uz provokacije Kine u trenutku kada je prisutna globalna uznemirenost zbog situacije u Ukrajini, zanimljiva je i činjenica da je sa Tajvana momentalno stigao i odgovor na istupanje kineskog ministra i to sa sednice tajvanskog parlamenta koji je raspravljao o bezbednosnom uticaju situacije u Ukrajini.
Poznati narativ Tajvana
U odgovoru stoji da bi Kina i Tajvan platili visoku cenu, ako bi Peking pokušao da izvede invaziju na to ostrvo, da bi u slučaju konflikta svi loše prošli, čak i pobednici. Denda kaže da Tajvan zapravo nastoji da ukaže na to da je moguć sukob koji može da izbije svakog trenutka, ali da je Tajvan spreman.
„To su sve poznati narativi koji treba da ukažu da Tajvan ima snažnu podršku Sjedinjenih Država u očuvanju svog suvereniteta. To je čista igra, nadgornjavanje sadašnjih narativa, jer ne treba zaboraviti da držanje pitanja Tajvana otvorenim, i prema tajvanskim i američkim interpretacijama, ugroženim od Kine, zapravo služi samo tome da SAD dalje učvršćuju svoje pozicije u zapadnom Pacifiku, Južnom kineskom moru i stvaranju vojnih saveza kao što je AUKUS, sa Australijom i Velikom Britanijom. Dakle, sve to služi očuvanju američke hegemonije u različitim delovima sveta“, kaže Denda.
On dodaje da sva ova ponašanja Narodna Republika Kina tumači na isti način, uz isticanje svoje čvrste rešenosti, u skladu sa proklamovanim strateškim strpljenjem - Tajvan je deo Kine i on će biti deo Kine.
Peking ne podleže histeriji
Denda dodaje da se Kina, iako je i sama na tapetu, trudi da u njenim reagovanjima na situaciju u Ukrajini, bude razjašnjavanje uzroka sadašnje situacije, a ne histerija o posledicama kojom je opsednut Zapad.
„Kinezi kažu jasno, i to neprekidno ponavljaju, da su glavni krivci za sadašnju situaciju u Ukrajini - SAD i NATO, dakle, pet talasa NATO proširenja prema Rusiji i ugrožavanje ruske bezbednosti. Drugi stav koji se kristališe u kineskim reagovanjima je odbacivanje sankcija i upozorenje Evropi da postaje bespomoćno oružje u američkim rukama. Kina je principijelno i čvrsto protiv uvođenja jednostranih, nelegalnih sankcija koje samo mogu da doprinesu povećanju tenzija, nazivaju ih dolivanjem ulja na vatru“, podseća naš sagovornik.
Američki nosač aviona u Južnom kineskom moru
Začarani krug slepila
Denda primećuje da Amerika ne odustaje da uvuče Kinu u začarani krug slepila, dok ona istovremeno ukazuje na medijsku histeriju Zapada pokrenutu vojnom operacijom u Ukrajini.
On podseća da je prošle godine spoljnotrgovinska razmena između SAD i Kine bila 755 milijardi dolara, povećana je za 28,7 odsto u odnosu na 2020. Američki deficit, zbog koga je Tramp i pokrenuo trgovinski rat sa Kinom, je 359 milijardi dolara. Dakle, ekonomski rat nije uspeo da suzbije razvoj kinesko – američkih ekonomskih odnosa, niti da smanji trgovinski deficit, niti da smanji kineski izvoz u SAD.
Istovremeno, na prvom mestu kineskih trgovinskih partnera nije ni EU, ni SAD, već zemlje ASEAN-a iz neposrednog okruženja, taj podatak takođe govori koliku silu u trgovini i ekonomskoj razmeni danas u svetu predstavlja Kina.
„Ona je prošle godine dosegla brojku od 6 hiljada milijardi dolara trgovinske razmene sa svetom. To su brojke od kojih se zavrti u glavi. Šta znači udarati na takvu ekonomsku silu, svako ko to pokuša treba da se suoči sa ozbiljnim pitanjem o posledicama takvih poteza“, zaključuje Milorad Denda.