OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Danas jedan takav Frankenštajn nije morao da beži, njega je poludeli vlasnik, ophrvan mržnjom prema jednom narodu, dobrovoljno pustio, prethodno mu omogućivši da deluje na teritoriji bukvalno celog sveta.
Frankenštajn zvani Meta (donedavno Fejsbuk) gurnut je da ubija ljude. Čitav jedan narod. Evropski narod čija je kultura i istorija duboko ukorenjena u evropsku i svetsku baštinu. Frankenštajn je krenuo da ga iščupa silom, ovog puta ne ognjem i mačem, već podmuklim oružjem koje je stvarao decenijama pod maskom dobrotvora koji besplatno povezuje ljude u svetu.
Danas, kada je Meta objavila da će omogućiti da se preko Fejsbuka i Instagrama poziva na ubijanje Rusa i njihovog predsednika, ne možemo da se ne setimo reči upozorenja koje je svojevremeno izgovorio Vladimir Putin — ne zaboravite, internet je stvorila CIA.
Ali, nikome to tada nije smetalo, uživali smo u mogućnosti komunikacije sa najbližima i nepoznatima, mogućnosti da se brzo, sve brže i brže, momentalno, „stigne“ s kraja na kraj sveta, da se popije kafa ili ruča s članom porodice u dalekoj Americi ili Australiji.
Onaj mali broj ljudi koji je u tome video mogućnost kontrole cele planete, bio je proglašen teoretičarima zavere. Danas znamo da ni oni nisu bili u pravu — Meta nije želela da kontroliše, ona je pravila oružje, „atomsku“ bombu da uništi svakoga koga poželi. I da to ne krije, već otvoreno pozove pred očima celog sveta — idite, ubijajte, mi smo na vašoj strani!
Omogućavanje ljudima da pozivaju na ubistvo bilo koga je zločin jednak davanju oružja u ruke, ali i lokacije onoga koga treba ubiti.
A treba ubiti onoga koga je nameračio vlasnik tog ogromnog, čudovišnog sistema koji je premrežio planetu. Upravo zahvaljujući njemu, a on nije jedan čovek, nego jedan sistem, jedna država u padu sa trona na kome je donedavno sedela, Rusi su proglašeni za Jevreje dvadeset prvog veka. Njima je zabranjeno da se školuju u drugim državama, da rade, da sviraju, diriguju, pevaju, a sada i da — žive.
Svesni da Rusiju ne mogu pobediti oružjem, bar ne tako da ne dignu u vazduh celu planetu, monstrumi su smislili sofisticiraniji način da to urade…
Iznenađujuće? Ne, naravno, sve je to već viđeno. I progoni, i ubistva, i spaljivanje knjiga… samo se to tada zvalo fašizam. Danas se zove — demokratija.
Onaj ko pokušava da potčini sebi ceo svet, ko naređuje svojim vazalima da unište Rusiju čudovišnim sankcijama, smatra se demokratom i izjavljuje da želi dobro narodu kome pokušava da otme hleb i čiju decu proglašava legitimnim metama za ubistvo.
Da, već viđeno. Samo novi nivo opasne politike koja je vođena od kraja Drugog svetskog rata.
Desetine pokrenutih ratova, milioni izbeglica, uništene države, ubijani predsednici, logori na tuđim teritorijama u kojima se ljudi bukvalno rastržu i dave… to su sve događaji koji samo raduju nekakvu Hilari koja se smejala kad je ubijen Gadafi.
Da li su danas i biolaboratorije uz rusku i uz kinesku granicu smešne?
Znam, mnogi će reći — a Ukrajina!? Strašno je ono što se dešava u Ukrajini.
Ali, i Ukrajina je žrtva istog sistema, onog ko je smislio Metu, ali nije smeo direktno da udari na Rusiju. Godinama je ubeđivao ukrajinski narod da mu je prijatelj, da će mu otvoriti vrata novog, boljeg, lepšeg i bogatijeg sveta…
A zapravo je sprovodio ludačku politiku saterivanja Rusije u ćošak, huškajući brata na brata. Primorao je Rusiju da se brani, a onda surovo žrtvovao ukrajinski narod i gurnuo ga u vatru.
Nesrećni Zelenski nije na vreme shvatio da će mu u zamenu za živote Ukrajinaca nuditi — zabranu Čajkovskog u Evropi!
Ali ni sve kazne koje smisli Meta (Fejsbuk i Instagram), a one su metastaza ogromnog kancera koji je zahvatio dobar deo sveta, neće vratiti nijednog ubijenog sina majci — ni ruskoj ni ukrajinskoj.
Teško je danas reći da li su sve društvene mreže smišljene da bi bile ovako upotrebljene, ili je njihova popularnost naknadno usmerena na uništavanje jednog naroda. Ali to danas i nije važno. Važno je da vidimo, da čujemo hoće li svet zaista ostati indiferentan na ovaj monstruozni čin, ili će složno uzviknuti: Zaustavite… ne, ne Rojters. Zaustavite Fejsbuk, zaustavite Metu, zaustavite Ameriku!
Gde si, Evropo, zar veruješ da će te monstrum poštedeti?