OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratitena kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
Pored zabrane uvoza nafte, gasa i uglja iz Rusije, nove sankcije zabranjuju Amerikancima da investiraju u ruski kompleks goriva i energetike.
Iako su SAD prošle godine kupovale od Rusije skoro 700.000 barela nafte i njenih derivata dnevno, Amerika može da se osloni na naftu dobijenu iz škriljaca, a u toku je i živa diplomatska aktivnost odmrzavanja odnosa sa nafotm bogatom Venecuelom.
Evropa protiv energetskih sankcija SAD
Istovremeno, evropski lideri hvataju se za glavu. Nemačka priznaje da zemlja „neće moći da se pokreće“ bez uvoza ruske nafte. Mađarski zvaničnici poručuju da ne žele da građani plaćaju cenu za rat koji se odvija u susednoj zemlji. Analitičari smatraju da je Evropa trebalo ranije da razmišlja o sopstvenoj energetskoj sigurnosti.
Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik kaže da su SAD od kad se u poslednjih nekoliko meseci zahuhtala kriza oko Ukrajine imale dva najvažnija cilja - zaustavljanje Severnog toka 2 i stvaranje transatlantske homogenizacije, jedinstva između SAD i EU po pitanju najoštrijih mogućih sankcija protiv Ruske Federacije.
"U mnogo čemu SAD su uspele u tome, međutim, sada se traži korak dalje na koji EU nije spremna iz vrlo objektivnih razloga. Ne verujem da se zbog toga na zapadu menja narativ o samom sukobu, o njegovoj prirodi, ali ove činjenice, stav EU, ipak stvara očekivane pukotine u transaltlanskom jedinstvu. Praktično se donekle prebacuje narativ o posledicama sankcija, jer se do sada uglavnom pričalo o upotrebi sankcija protiv Rusije, o efektima na rusku ekonomiju, dok sada sa pričom o energentima vidimo da se fokus polako prebacuje i na negativne posledice, pre svega po evropsku ekonomiju".
Plan stariji od krize u Ukrajini
Mitić podseća da je plan o zaustavljanju zavisnosti od ruskog gasa u Evropi mnogo stariji od događaja u Ukrajini, kaže da je on dugoročna projekcija i težnja. Dodaje, međutim, da ako se pogledaju trendovi i statistika, zavisnost Evrope od energenata iz Rusije se od sredine dvehiljaditih nije značajnije promenila, i dalje je velika.
"Otprilike 40 odsto gasa dolazi iz Rusije, više od četvrtine nafte dolazi iz Ruske Federacije. To je energija koja greje stanove i kuće u EU, ali pokreće i fabrike, ekonomiju koja omogućava kretanje i mobilnost širom EU, sve ono od čega zavisi prosperitet u uniji. Naivno je očekivati da će se Evropa tako lako odreći svih tih benefita. To nije pitanje luksuza, to je pitanje osnovnog preživljavanja i osnovnog standarda građana", ističe Mitić.
On dodaje da je i sada vidljivo da postoje razlike u reakcijama na poslednje vesti iz SAD unutar EU, jer nemaju sve zemlje istu zavisnost od ruskog gasa. Nemačka, Italija, a posebno Mađarska imaju mnogo veću zavisnost od proseka, od ostalih država. Poljska je godinama smanjivala udeo ruskog gasa, a on je i danas veći od proseka EU. Francuska i Holandija nemaju taj problem.
Pukotine unutar EU
"Ovde već govorimo o razlikama u interesima pojedinačnih država članica, za neke je to pitanje opstanka, najelementarnijeg opstanka njihove ekonomije i standarda", objašnjava Mitić.
"Amerika je uspela da zaustavi Severni tok 2, ali jedinstven stav EU oko sankcija, u dogledno vreme nećemo videti", kaže Mitić.
© Sputnik / Dmitriй Lelьčuk
/ Najavljujući zabranu uvoza energenata iz Rusije, američki predsednik Bajden rekao je da Amerika razume da saveznici u Evropi ne mogu da se pridruže zabrani. Mitića smo pitali u kojoj meri je ova izjava iskrena, jer se čini da su SAD spremne da učine sve kako bi potpuno izolovale Rusiju.
"Naravno da će Bajdenova administracija maksimalno insistirati da pritisne Evropsku uniju, što kao celinu, što kao pojedinačne države da po mogućstvu sankcionišu energente koji dolaze iz Rusije. Ali mislim da će jako teško doći do jednistvenog stava, ma kako se dalje odvijao sukob u Ukrajini. U dogledno vreme nećemo videti neki jedinstven stav Evropske unije oko ovog pitanja, odnosno jedinstven stav koji bi išao u prilog sankcionisanju ruskih energenata. Za pojedine države ovo je zaista pitanje života i smrti njihove ekonomije", kaže Mitić.
On dodaje da ne vidi kako Mađarska, Bugarska ili Slovačka mogu da pristanu na sankcionisanje ruskih energenata, s obzirom da nemaju kredibilnu alternativu. Čak i da se krene sa veoma optimističnim planovima o užurbanoj zameni ruskih energenata aletnativnim izvorima, pitanje je koliko je to uopšte izvodljivo i naravno - po kojoj ceni.
"Lako je reći da postoje alternative, ali uvek se postavlja pitanje troška, a činjenica je da su ruski energenti, pre svega gas, ubedljivo najjeftiniji, najisplativiji energent za zemlje Evropske unije", zaključuje Aleksandar Mitić.