Amerika se setila UN kad je rešila pritiskom da okrene svet protiv Rusije

Ovako diplomata u penziji Zoran Milivojević gleda na usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kojom se zahteva da Rusija prekine vojnu operaciju u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Ujedinjene nacije su zadužene za mir u svetu i kao takve su pozvane da se izjasne o situaciji u Ukrajini, ali je glasanje u Generalnoj skupštini bio deo akcije Zapada u kojoj se koriste svi mehanizmi i sredstva da se Rusija diskredituje vezano za akciju u Ukrajini, odnosno da se ostvari taj globalni cilj suzbijanja Rusije u svakom smislu.

„U tom smislu je posebno važno angažovanje Ujedinjenih nacija koje su u poslednje vreme bile zapostavljene, pa se ovde vidi kako ova organizacija, kada je to neophodno, može da se stavi u službu jednog strateškog, globalnog cilja jedne od velikih sila“, ocenjuje Milivojević.

Zapad je, dodaje, u ovom slučaju dao do znanja da, onda kada je to neophodno i kada ima važnu upotrebnu vrednost, principi itekako znače, a Povelja UN i sama Svetska organizacija itekako imaju svoju svrhu.

„Mora se priznati da je akcija uspela jer je veliki broj zemalja glasao za rezoluciju, a interesantno je i to da se videlo da je rezultat glasanja plod ozbiljnog i velikog angažmana Sjedinjenih Američkih Država i tog zapadnog, tvrdog jezgra u nastupu prema Rusiji – EU, Velike Britanije. Tu, naravno, treba dodati i Australiju, Japan i Južnu Koreju“, kategoričan je naš sagovornik.

Iako, primećuje Milivojević, rezolucija Generalne Skupštine nije obavezujuća, ona u jednom političkom smislu ima težinu i značaj, budući da međunarodni poredak počiva na Ujedinjenim nacijama.

„U strategiji postavljanja prema Ukrajini u GS UN nazire se i ono što je na prošlogodišnjem „Samitu demokratije“ promovisala Bajdenova doktrina o stvaranju „demokratskog sveta“, a Amerika je uspela da „pokrije“ Južnu Ameriku i te države su po pravilu glasale za. Ovde se takođe videla i snaga medijskog delovanja i hibridnog rata koji se vodi. Naime, bar 20 posto glasova za ovu rezoluciju je ugrađeno po medijskoj liniji i po liniji diplomatskog i političkog pritiska, slično situaciji kada je bilo potrebno da se što više zemalja izjasni o samoproglašenom priznanju Kosova, jer ima sijaset manjih zemalja koje apsolutno ne znaju šta je suština ruske akcije u Ukrajini“, ističe Milivojević i dodaje da je očigledno da argumenti Moskve medijski nisu bili prisutni u onoj meri u kojoj bi to štitilo njene interese.

Sa druge strane, primećuje naš sagovornik, Kina i Indija, dve najmnogoljudnije zemlje na svetu bile su uzdržane i pokazale da ne prihvataju tu strategiju Zapada, pa se stoga, kako kaže, nazire jedna podela sveta na ovaj ili onaj način.

„Ipak, treba imati na umu da ishod ovog glasanja predstavlja platformu za nastavak kampanje protiv Rusije na osnovama koje smo imali do sada. Naime, suština celog problema se usvajanjem ove rezolucije neće rešiti, naprotiv, kriza može dodatno da se produbi. Neophodno da se nađe „modus vivendi“ za dijalog i da se podrže pregovori Moskve i Kijeva, ali kako iza svega stoje razgovori o strateškim pitanjima bezbednosti u Evropi, ključna stvar je da se u Evropi i Vašingtonu dozovu pameti da sa Rusijom mora da se razgovara, jer će se stvari na kraju ipak na tome završiti“, ocenjuje nekadašnji diplomata.

On ne isključuje mogućnost da jedan od nastavaka ovog procesa bude i pokušaj da se Rusija isključi iz Ujedinjenih nacija ili da joj se uskrati pravo veta, a Povelja UN dovede u pitanje:

„Nije isključeno da ta akcija bude sprovedena na način koji odgovara strateškim interesima većine koja je sada u GS UN vodila igru. Mislim da je to opasna stvar jer se treba setiti svega što je bilo posle Versaja, sa Društvom naroda i trenutka kada je Nemačka bila van Društva naroda, kada se to telo praktično raspalo i šta se sve posle dešavalo. Ujedinjene nacije moraju da se sačuvaju jer je to jedini poredak koji koliko-toliko garantuje mir i svaki pokušaj da se one dovedu u pitanje je brlo opasan“, kategoričan je Milivojević.

On je uveren da ukoliko bi se za to glasalo, sasvim sigurno ne bi bila ovakva situacija, a dobar broj zemalja bi se sasvim drugačije izjasnio.

U rezoluciji, čiji su koautori Ukrajina, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Japan i niz drugih država, navodi se da Generalna skupština „žali zbog agresije Rusije protiv Ukrajine“ i zahteva se da Rusija „odmah prekine primenu sile u toj zemlji i da se uzdrži od pretnji drugim članicama UN“. Rezolucija je usvojena većinom glasova Generalne skupštine UN od 193 člana - 141 glasom za, protiv je bilo 5, a uzdržanih 35 zemalja.