Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odiseja“ (odysee.com).
Ovako poruku ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da se spreče nove runde trke u naoružanju i poziv SAD i njenim saveznicima da se pridruže moratorijumu na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, za Sputnjik komentariše vojni analitičar Aleksandar Radić.
On podseća da je jedna od ideja kontrole potencijalne opasnosti iz 80-tih godina prošlog veka bio Sporazum koji je predvideo da se obe strane liše naoružanja srednjeg dometa, od 500 do 5 hiljada kilometara.
„Taj sporazum je sada mrtvo slovo na papiru, problem nije ni izbliza regulisan kao što je bio u Hladnom ratu. SAD i njihovi saveznici, ali i Rusi, poseduju nuklearno naoružanje, ali kod Amerike postoji jedna specifičnost“, kaže Radić.
On dodaje da Amerikanci imaju jako veliki broj potencijalnih platformi, nosača aviona, sa kojih svaki američki borbeni avion može da ponese neku iz sada već porodice nuklearnih bombi B61.
„Te bombe su smeštene u posebno uređena skladišta, od kojih se deo nalazi u Evropi, najbliža nama je u Avijanu u Italiji. To je baza iz koje se poletalo na Krajinu, Republiku Srpsku i SR Jugoslaviju od 1992. To je posebno uređen prostor koji čuva jedinica zadužena za nuklearno naoružanje, jer pitanje je kako ga sačuvati da ne bi došlo do neke neželjene situacije. Ako se naredi, to naoružanje se priprema i podešava pod krilo aviona i ide na borbeni zadatak“.
Nuklearne bojeve glave u Rumuniji
Radić dodaje da Amerika poseduje i moćno nuklearno oružje koje nije razmešteno u Evropi, interkontinentalne rakete koje se nalaze na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, a tu su i rakete koje su ukrcane na brodove, koje su tamo gde je nosač aviona u određenom momentu.
Radić objašnjava da je novi potez koji su Amerikanci povukli, koji izlazi van okvira pravila igre, razmeštanje raketa sa nuklearnim bojevim glavama u bazi u Rumuniji.
„To su lanseri sa oznakom MK41, to je zapravo višenamenski lanser predviđen za naoružavanje brodova, koji prihvata protivbrodske rakete, protivavionske, ali i krstareće rakete Tomahavk. Amerikanci su te lansere postavili u Rumuniju kao deo protivraketnog štita i insistiraju na tome da su isključivo za tu namenu, dejstvo protiv ciljeva u vazdušnom prostoru, ali to nije tačno. Taj lanser, bez prepravke ima krstareću raketu koja spada u srednji domet, znači onaj koji je ranije bio zabranjen“.
Radić dodaje da Amerikanci imaju naviku da povlače poteze koji su uvek pod obrazloženjem koje zvuči logično, ali zapravo, to je za Ruse izazov, jer Rusija nema razmeštaj u savezničkim bazama, ona se oslanja na ono što se nalazi na njenoj teritoriji.
NATO baza u Rumuniji
© AP Photo / Vadim Ghirda
Američki avioni mogu do Rusije, ali...
Dakle, američko nuklearno naoružanje može da dosegne dokle god može da dosegne američka avijacija. Američki borbeni avioni pokazali su, kaže, u bezbroj ratova da mogu da dosegnu do svakog objekta dejstva uz više ili manje truda, zato što imaju jako dobro razređenu obuku i rutinski rade dopunu goriva u letu, ali dodaje da to nije uvek moguće, da je ipak ograničeno.
„Pitanje je da li možete doći do Rusije sa tankerom, a da on bude bezbedan, ali opet, SAD tu ima širok izbor mogućnosti. Na tlu Evrope imaju svoje borbene avione i nuklelarne avione i u Velikoj Britaniji, bazu „Lejkenhit“, u Špandalemu u Nemačkoj i pomenutu u Avijanu. To su tri osnovne baze, ali treba znati da se redovno u evropskim bazama pojavljuju i strateški bombarderi koji mogu da slete na jedan broj aerodroma evropskih saveznika, Engleske, Poljske i na jugu do Italije. Naravno, ti bombarderi mogu i pre poletanja iz Amerike da se naoružaju krastarećim raketama“.
Radić dodaje da se broj potencijalnih platformi stalno proširuje, zato što je tradicija iz Hladnog rata da Amerikanci odavno imaju i opciju naoružavanja taktičkih borbenih aviona svojih saveznika.
Aleksandra Radića pitali smo i kakvo je dejstvo jedne od takvih bombi, šta se dešava kada pogodi cilj. On podseća da postoje različite snage bojevih glava koje se izražavaju u kilotonama i megatonama.
„Kilotona je ekvivalent eksplozije hiljadu kilograma TNT-a, standardnog eksploziva. Prosečna bojeva glava koja se koristi na krstarećim raketama aviona, odnosno aviobombama, može doslovno da uništi jedan ozbiljan grad“, kaže Radić.