Đurkovićevo reagovanje, koje su prenele „Novosti“, prenosimo u celosti:
„Kao direktor državnog instituta i time državni činovnik, vodeći računa o izuzetno delikatnoj situaciji u kojoj se moja država i moj narod nalaze u ovom trenutku, odabrao sam da ne izlazim sa bilo kakvim izjavama povodom rata koji se vodi na teritoriji Ukrajine. Mi smo kao institut u četvrtak organizovali zaista informativan okrugli sto i niz kolega nastupa u javnosti ovih dana trudeći se da što bolje informišu javnost, političare i druge subjekte za koje je razumevanje ove tragedije bitno. Na vezi smo ovih dana bili i sa ukrajinskom i sa ruskom ambasadom.
Da, ovo sve što se dešava je sa pozicije srpskog naroda jedna velika tragedija. I ruski i ukrajinski narod su slovenski, pravoslavni i nama bliski narodi. I jedan i drugi imaju strahovit pad i odliv stanovništva te se molimo za to da ljudi ne ginu i da što pre dođe do političkog rešenja kojim će obe strane biti zadovoljne. Monstruozno je ponašanje onih koji su sve uradili da nahuškaju jedne na druge i da stvore situaciju u kojoj je konflikt doveo do rata, a onda se izmakli i uživaju gledajući kako se pravoslavni ubijaju međusobno.
Mi u ovome ne možemo mnogo da pomognemo i jedino što možemo da uradimo je da ne odmognemo i da probamo da sačuvamo sebe koliko možemo. To čini mi se dobro razumeju i Kijev i Moskva. Svim normalnim ljudima stoga bilo je jasno da će stav Srbije povodom ovog rata biti upravo ovakav kakav je i saopšten. Pomoći ćemo koliko možemo, ali ne dolazi u obzir da se uvode sankcije Rusiji niti da zemlja podriva svoju poziciju neutralnosti. Ne vidim da je Viktorija Nuland stavila šlem i otišla da brani Kijev.
No razlog za ovo moje obraćanje je prava histerija koja je ponovo pokrenuta u okolnim prestonicama. Onom ko prati zagrebačke, sarajevske ili prištinske medije nije jasno da li je veći problem stvarni rat na prostoru Ukrajine ili novi rat na Balkanu koji Beograd tek što nije započeo!? U Prištini su naložili ekipama da prekopavaju tzv. alternativne prelaze na administrativnoj granici, a čuju se glasovi da se na određenim lokacijama kopaju pravi rovovi. Delovi elite se ozbiljno raspituju kod srpskih poznanika da li ćemo i kada da krenemo sa tenkovima pa da i oni poput ukrajinskih tajkuna pobegnu na vreme.
Sve manje konvencionalni predsednik Hrvatske Milanović kao prvu reakciju o eskalaciji u Ukrajini, uzeo je da javno spekuliše o tome da li će i kada Beograd krenuti sa vojskom na Kosmet. Takvih primera sa vrlo visokih mesta ima i u Skoplju, Sarajevu i Podgorici. A o medijskim ludilima i manipulacijama da i ne govorim. Uz to dolazi priča kako će Rusi uz pomoć Beograda i Banja Luke da izazovu destabilizaciju Balkana, da će Srpska sada da krene put nezavisnosti, da tajnim letovima stiže Nariškin, itd.
Na sve to pokušaću da odgovorim milanovićevskim diskursom: poštovana gospodo skinite nam se s vrata! Drage komšije, ne, ne planiramo da šaljemo tenkove na Prištinu u ovom trenutku, ne podstičemo Dodika da proglasi nezavisnost, ne planiramo vojne intervencije u bilo kom pravcu. Srbiji i srpskom narodu je danas stabilnost ovog prostora ekstremno važna. Ekonomska cena korone i inflacije koja stiže sa zapada je ogromna, a uz to dolazi nova kriza i poskupljenje svega usled ovoga što se dešava na istoku Evrope. To su teme kojima se bavimo i koje nas najviše pogađaju, kao što gledamo kako da sačuvamo ili vratimo mlade ljude koji odlaze širom sveta zbog posla.
Štaviše, znamo da su ovi problemi kod vas jednaki, ako ne i teži. Evo za dva meseca samo u Nemačkoj je zatraženo oko 100.000 radnih dozvola za ljude sa Kosova, a u bogatoj Slavoniji stanovništvo ni svećom ne možete da pronađete. Pa dobro što se time ne bavite? Koji đavo ili nečista savest vas teraju da u ovo vreme kad ljudi umiru, pate i stradaju spekulišete o tome šta ćemo mi da uradimo?
Zaista, gledajte malo svoja posla. Ili vam je pak posao da se bavite nama…“.