Iako je Brisel uporno Moskvu pozivao na dijalog povodom dešavanja u Ukrajini, iza leđa je, očito spremno držao nekoliko „kaznenih mera“, ukoliko se Rusija ne „opameti“, navodi za Sputnjik Paić, direktor Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Suspenzija iz SE "kaznena mera", Moskva mnogo ne brine
Jedna od njih je, konstatuje on, i privremena suspenzija Ruske Federacije u Savetu Evrope. No, to nije prvi put, jer je slično, podseća on, Rusija prošla i 2014. godine tokom povratka Krima u sastav Rusije, da bi pet godina kasnije bila vraćena u SE.
Paić primećuje da suspenzija iz SE nije nešto zbog čega bi se Moskva mnogo nasekirala.
„Rusi izdvajaju najviše para za SE i poznato je da, dok su bili odsutni iz ove organizacije, niz projekata širom Evrope nije realizovan upravo jer SE nije imala dovoljno novca. Oni su ih ponovo primili, iako je situacija zbog koje je suspendovani ostala ista, dakle, situacija sa Krimom se nije promenila. Iz toga vidimo da je i ova sadašnja suspenzija u stvari nebitna, i da će više da šteti Evropi, nego samoj Rusiji,“ ocenjuje Paić.
Da suspenzija Rusije u Savetu Evrope nije mnogo potresla Moskvu, da se zaključiti i iz reči Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji smatra da je upravo ta „zgoda“, plus sankcije Rusiji - dobra prilika da se revidiraju odnosi sa nekim državama. Ruski senator Vladimir Džabarov je dotle poručio da bi zbog obustavljanja članstva Rusije u SE ta organizacija trebalo da joj vrati godišnji iznos od 32,5 miliona evra uplaćen početkom godine.
Evropa zna da ne može bez Rusije
Paić, međutim, činjenicu da su Rusiju suspendovali, a ne izbacili iz SE on tumači kao shvatanje da kanali sa Rusijom moraju da budu otvoreni.
„Ne može jedna tako velika sila da se ignoriše, posebno što bez Rusije i uvažavanja njenih interesa, ne može da bude ni mira i stabilnosti u Evropi,“ ističe Paić.
On takođe ističe da su evropske institucije samo fasada moći, a u stvari su samo debatno telo, koje ne može da utiče na politiku Evrope.
Naš sagovornik smatra da iza ovakvih odluka stoji više Amerika, nego sam Brisel, a smatra da je jedan od razloga za nju to što zapadne zemlje nisu bile u stanju da odgovore Rusiji na zahtev za neširenje NATO-a ka istoku.
Prema njegovim rečima, sve što rade evropske institucije, rade zato što Britanija i Amerika to od njih zahtevaju, preko svojih država satelita u EU.
Opisujući trenutnu situaciju, Paić podseća da je Zapad već neko vreme podstrekivao Ukrajinu da silom povrati Krim i da sprovede akciju kao što je to svojevremeno učinila Hrvatska u Krajini uz pomoć Amerike, Britanije i Nemačke.
On napominje i da je Amerika predlagala Ukrajini reviziju Minskih sporazuma, što znači da su sabotirali sve napore iz Moskve da se ovo sada goruće pitanje trajno reši.
„Rusija je stavila veliki ulog kao država i pošto je doveden u pitanje kredibilitet njenih zahteva ona je na neki način dovedena pred svršen čin i nije imala drugog izbora već da uradi ovo što je uradila,“ kaže Paić.
Šta podrazumeva suspenzija
Inače, suspenzija ili „prava predstavljanja“ Rusije u SE odnosi se na Savet ministara, izvršni deo organizacije gde sede diplomate 47 zemalja članica, i na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Rusija ostaje članica Saveta Evrope i obavezana je prema njenim konvencijama, posebno Evropskoj konvenciji za ljudska prava, navodi se u saopštenju Saveta, izdatom posle druge vanredne sednice Komiteta ministara o rusko-ukrajinskom konfliktu.
Dodaje se da suspenzija nije finalna već privremena mera koja ostavlja otvorene puteve komunikacija. Rusija je član te 47-člane organizacije od 1996. godine i ima 18 poslanika u Parlamentarnoj skupštini.