Razvijena na Univerzitetu Oksford u Engleskoj, ekspanzivna genealoška mreža – za koju istraživači kažu da je najveća ljudska genealogija do sada – otkriva kako su pojedinci širom sveta povezani jedni sa drugima.
U studiji su obrađeni podaci živih ljudi koji su dali uzorke, kao i ostaci drevnih ljudi – neandertalaca, denisovaca i male porodica koja je živela u Sibiru pre više od četiri hiljade godina.
„Proučavanjem savremenih i drevnih sekvenci ljudskog genoma otkrili smo ranije nepoznate karakteristike naše evolucione prošlosti“, rekli su istraživači sa Instituta za velike podatke Univerziteta u Oksfordu.
Kako obrada podataka o genomu napreduje i ubrzava se – kroz sekvencioniranje biobanka na populacijskom nivou i drevnih uzoraka iz celog sveta – raste i potencijal za sve detaljnije razumevanje kako su vrste evoluirale.
Projekat, objavljen u časopisu Sajens, autor i evolucioni genetičar dr Jan Vong opisuje kao „u suštini ogromno porodično stablo“.
„U osnovi smo izgradili ogromno porodično stablo, genealogiju za čitavo čovečanstvo koja doseže koliko god može, rekonstruisali istoriju koja je stvorila sve genetske varijacije koje danas nalazimo kod ljudi“, rekao je dr Vong.
„Ova genealogija nam omogućava da vidimo kako je genetska sekvenca svake osobe povezana sa svakom drugom, duž svih tačaka genom“, navodi on.
„Iako su ljudi u fokusu ove studije, metoda je važeća za većinu živih bića; od orangutana do bakterija. Mogla bi biti posebno korisna u medicinskoj genetici“ rekao je autor studije, prenosi portal „Njuz hab“.