Ova reč, naravno, nije u svakodnevnoj upotrebi. Teško je i pročitati je, a kamoli zapamtiti.
Tvorac reči koja drži Ginisov rekord je antički grčki komediograf iz 5. veka p.n.e, Aristofan, koji je ovu reč izmislio i upotrebio u svojoj komediji „Ženska skupština“.
To je naziv izmišljenog jela, koje je prava papazjanija od desetina sastojaka, a reč u originalu na grčkom ima 175 slova i 78 slogova i izgleda ovako:
λοπαδοτεμαχοσελαχογαλεοκρανιολειψανοδριμυποτριμματοσιλφιοκαραβομελιτοκατακεχυμενοκιχλεπικοσσυφοφαττοπεριστεραλεκτρυονοπτοκεφαλλιοκιγκλοπελειολαγῳοσιραιοβαφητραγανοπτερύγων
Latinična transliteracija je čak i nešto duža, ima 183 slova:
Lopadotemachoselachogaleokranioleipsanodrimhypotrimmatosilphiokarabomelitokatakechymenokichlepikossyphophattoperisteralektryonoptekephalliokigklopeleiolagoiosiraiobaphetraganopterygon
Značenje reči moglo bi se opisati kao „jelo sastavljeno od raznih vrsta poslastica, ribe, mesa, živine i sosova“, prenosi RTS.
U pitanju je frikase od najmanje 16 različitih sastojaka, i slatkih i kiselih. Između ostalog: kriške ribe raznih vrsta, ajkule, raže, rakovi, školjke, meso petla, golubova, med, začini, komorač, zečetina, vino...
Rekorde u sastavljanju najdužih reči postavili su i stanovnici zemalja Skandinavije.
Tako, na primer, švedska reč „sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad“ znači „zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija“.
Holanđani koriste reč „kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden“ da označe pripreme za dečiji festival, odnosno dečiji karneval.