RUSIJA

Sputnjik sa izbeglicama iz Donbasa: Ljudi su umorni, nemaju više snage

„Nemojte se dugo zadržavati. Ljudi su umorni, nemaju više snage“, upozoravaju nas dok nas uvode u jedan rostovski hotel pretvoren u privremeni smešaj za izbeglice iz Donbasa. A ljudi su umorni i iscrpljeni od osmogodišnjeg rata, stalne strepnje za svoje živote i živote svojih bližnjih, od neprospavanih noći i još jedne evakuacije.
Sputnik
Ipak, čini se, da se od ponedeljka veče kada je Vladimir Putin objavio odluku o priznanju Donjecke i Luganske narodne republike raspoloženje izbeglih drastično promenilo. Na licima ljudi vratio se osmeh i tračak nade. Postoji vera u bolje sutra. Nestao je onaj osećaj bespomoćnosti, očaja, brige i straha od neizvesnosti koji su imali u prvim danima evakuacije.
Vrata svoje sobe prva nam je otvorila Olga, penzionerka iz Luganska. U Rusiju je izbegla među prvima, još u subotu ujutru, samo dan nakon što je u Donbasu objavljena evakuacija zbog pogoršanja situacije.
Stigla je u rusku Rostovsku oblast zajedno sa prijateljicom, a koliko dugo će ostati ni sama ne zna.

„Od 2014. godine planiram život najduže za tri dana. Sve ostalo je neizvesno“, ističe.

Putinovu inicijativu podržava „ako će to zaustaviti rat“.
Ovo je joj nije prva evakuacija, s obzirom da Kijev od 2014. sprovodi krvavu kaznenu operaciju protiv ruskojezičnog stanovništva.
„Odlazila sam i dolazila... A kada se vratim mazila bih zidove svoje kuće i grlila svoj jastuk. To je moj dom. Ja nisam drvo koje se može presaditi“, kaže Olga.
Za ovih osam godina situacija u Donbasu se menjala, dodaje.
„S vremena na vreme je bilo mirno, a potom opet pucnjava“.
Uprkos tenzijama i borbama koje se vode privreda ne stoji. Fabrike su ponovo počele da rade.
„Komšija radi u livnici u Lugansku. Sada ide na posao, mislim da čak rade i u tri smene. To jest, fabrika je tek nedavno počela ponovo da radi. Pre toga su čas radili, čas nisu, ali sada su se vratili na posao“, priča Olga.
I prodavnice su kaže pune. Ima svega. Roba stiže iz Rusije i Belorusije, a ima i ukrajinskih proizvoda.
Njena prijateljica i cimerka se nada da će se uskoro vratiti u Lugansk i da će konačno sve muke prestati.
„Vratićemo se i živećemo spokojno. Sve ćemo obnoviti, a tamo ima šta da se obnovi, remontuje, novo izgradi...“, kaže.
Ističe i da je izbeglički smeštaj koji im je obezbeđen u Rusiji odličan.
„I više od toga. Uslovi su veoma dobri. Hotel je standardan, obroci besplatni, doktori dolaze svaki dan, terapeut nas pregleda. Uradili su nam i test na kovid i vakcinisali one koje koje je trebalo. Brinu o nama“, zaključila je ona.
Nakon što je 18. februara u Donbasu objavljena opšta evakuacija žena, dece i starih, ruska Rostovska oblast mobilisala je sve snage kako bi dočekala i brzo i efikasno razmestila izbegle i obezbedila im svu potrebnu pomoć i podršku.
Ova oblast, koja se graniči sa Donbasom, podnela je najveći teret, iako je za mnoge ona bila samo usputna stanica.
Autobusima, vozovima i automobilima, organizovano ili u ličnoj režiji, izbeglice se prevoze i u druge ruske regione, gde im je takođe obezbeđen privremeni smeštaj ili gde odsedaju kod rođaka.
Poslednjih dana rusku granicu u proseku pređe oko 20 hiljada ljudi dnevno.
U svakom privremenom prihvatnom centru u Rusiji rade čitave brigade ljudi: policija, medicinari, pripadnici Ministarstva za vanredne situacije i druge nadležne službe, a takođe angažovan je i ogroman broj volontera.
O novonastaloj situaciji u Ukrajini možete saznati više u Sputnjikovoj specijalnoj emisiji:
RUSIJA
Zovem sina u Donbasu, veze su loše, glas sam čula — znači, živ je /foto/
RUSIJA
Kremlj: Ciljevi specijalne operacije moraju biti ispunjeni
RUSIJA
Rusko Ministarstvo odbrane: Ukrajinska vojska masovno napušta svoje položaje i ostavlja oružje
Komentar