Nagrada „Izviiskra Njegoševa“ dodeljuje se svake druge godine za najbolju knjigu, sabrana ili odabrana dela, i za životno delo autora nastalo na srpskom jeziku, bez obzira na teritoriju gde je nastalo.
Eparhija budimljansko–nikšićka na čelu sa vladikom Joanikijem, tada vladikom eparhije a sadašnjim mitropolitom crnogorsko-primorskim, ustanovila je na Dan Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja 2007. godine prestižnu književnu nagradu „Izviiskra Njegoševa“.
Matija – jedini pravi Njegošev nastavljač
Predsednik žirija Jovan Delić podseća da je nagrada „Izviiskra Njegoševa“ osnovana kad je prekinuto sa dodelom državne, Njegoševe nagrade koju je poslednji osvojio Matija Bećković. „Izviiskra Njegoševa“ trebalo je da bude simbolički nastavak Njegoševe nagrade.
„Međutim, kako se obnovila Njegoševa nagrada i kako je izgubila neku vrstu vrednosnog kontinuiteta, onda nam je u tom nizu pesnika nedostajao vodeći i to pesnik koji je jedini pravi nastavljač Njegošev, a to je Matija Bećković. Više puta smo u poslednjih nekoliko godina kandidovali Bećkovića za nagradu, međutim, smatrali smo da nije zgodno, ako je nije prvi dobio, da ga naknadno favorizujemo. Zamolili smo osnivače da se ove godine dodele dve nagrade – jedna redovna i druga koja bi bila izvanredna“, kaže Delić za Sputnjik.
Osnivači su se složili sa predlogom žirija i jednoglasno je doneta odluka da se izvanredna nagrada „Izviiskra Njegoševa“ dodeli Matiji Bećkoviću.
„Matija Bećković ušao je u krug dobitnika 'Izviiskre Njegoševe' i tako smo uspostavili kontinuitet neophodan za nagradu“, ističe Delić.
Bliskost Tešića i Njegoša
Prema njegovim rečima, Milosav Tešić se bavio Njegoševim jezikom i blizak mu je i po osećanju istorije kao borbe dobra i zla i osećanju istorijskog kontinuiteta za kojim traga, naročito povezujući svoj kraj, Bajinu Baštu, Raču i okolinu sa velikom temom seoba i širenjem srpske kulture na sever u dramatičnim, teškim okolnostima o čemu pevaju njegove knjige od „Kupinova“ pa do „Prelest severa“ i „Krug račanski, Dunavom“.
„Tešićeva poezija pre svega je poezija kulture a potom i poezija koja je nesumnjivo patriotski nadahnuta i okrenuta onim temama koje su njegoševske ili Njegoševe. Zanimljivo je ono što je Tešić uradio na planu povezivanja sa tradicijom koja se oslanja na staro crkveno pesništvo i obnavlja stare žanrove povezujući te stare žanrove srpsko-vizantijske književnosti sa žanrovima zapadne kulture i tako stvarajući jedan inovativan krug strofa, stihova, oblika pesničkih krajnje neobičnih“, smatra Delić.
Tešićeva poema o stvaranju sveta „Sedmica“ smatra se jednom od najznačajnijih na razmeđi milenijuma i ona je svakako zanimljiva za onaj deo metafizičke poezije koji se oslanja na tradiciju od Njegoša preko Dučića, a koja seže svojim interesovanjima, dubinom i ukorenjenosti u tradiciju do stare vizantijske poezije, dodaje Delić.
Žiri je pratio i poeziju ispevanu u slavu žena junakinja što je Tešićeva karakteristika kao i njegov omaž stradanjima srpske vojske u Prvom svetskom ratu i do obnavljanja arhetipa Plave grobnice, odnosno ostrva Vido, a po svemu tome Tešić „zaslužuje da se nađe u samom vrhu srpskog pesništva“.
Patrijarh Porfirije: Bez duhovnog pamćenja nema budućnosti
„Jednoglasno smo izdvojili Milosava Tešića i proglasili ga za osmog dobitnika 'Izviiskre Njegoševe'. Tako smo zatvorili krug i napravili ciklus od devet dobitnika jer smo uspeli da uvedemo Bećkovića specijalnom nagradom, a Milosavu Tešiću smo dodeli osmu i na taj način ga uvrstili u red najznačajnijih srpskih pesnika okrenutih Njegošu. Mislim da smo podigli ovu nagradu na nivo na koji Njegoševo ime obavezuje i da je postala najprestižnija nagrada za poeziju i književnost uopšte u našoj kulturi“, zaključio je Delić.
Svečanost povodom proglašenja dobitnika upriličena je u Kripti Hrama Svetog Save 22. februara. Prisustvovali su Patrijarh srpski gospodin Porfirije, Mitropolit crnogorsko – primorski Joanikije, Episkop budimljansko-nikšićki Metodije, Vladika Stefan Šarić i drugi crkvenodostojnici kao i veliki broj eminentnih zvanica iz kulturnog i javnog života.
Tom prilikom oglasio se i patrijarh Porfirije, koji je istakao značaj duhovnog pamćenja, bez kojeg nema ni budućnosti.
„Čestitam ovogodišnjim laureatima prestižne nagrade 'Izviiskra Njegoševa', akademicima Milosavu Tešiću i Matiji Bećkoviću, istaknutim književnim delatnicima i misliocima. Ovo priznanje Eparhije budimljansko-nikšićke, koje se dodeljuje već petnaest godina, nosi prvobitni naziv Njegoševog 'Gorskog vijenca' i poput čudesnog tkiva, nevidljivog venca, povezuje proplamsaje prosvetljenog duha našeg roda i čini ih plamenom koji trajno i tiho greje naša srca, obasjavajući sve prostore našeg bića. Bitnoj simbolici ovog događaja doprinela je činjenica da su priznanja dodeljena u Kripti Hrama Svetog Save, u samim temeljima našeg kolektivnog duhovnog pamćenja, bez kojega nema ni našeg budućeg stvaralaštva, života“, istakao je patrijarh.