Blinken je dodao da još uvek postoji mogućnost da se izbegne veći sukob u Ukrajini.
„Nažalost, Rusija je postavila svoje snage u krajnju tačku pripravnosti na granice Ukrajine, na severu, na istoku, na jugu. Čini se da je sve spremno da Rusija krene u veliku agresiju na Ukrajinu“, rekao je Blinken za „En-Bi-Si njuz“ odgovarajući na pitanje da li smatra da će ruske snage biti angažovane na nečemu sličnom potpunoj invaziji na Ukrajinu, ali nije precizirao vreme i mesto.
On je dodao da će Rusija i njene vlasti „dugo plaćati“ ako se navodna agresija u Ukrajini nastavi.
Komentarišući situaciju u Ukrajini, on je rekao: „Mi ne čekamo, mi delujemo. Delujemo zajedno (sa saveznicima i partnerima), radimo brzo i činimo sve što je moguće da ga obuzdamo (predsednika Rusije Vladimira Putina)“.
„A ako to ne odvrati Putina od dalje agresije na Ukrajinu, odgovor će biti veoma brz i oštar. To je cena koju će Vladimir Putin i Rusija plaćati još dugo, dugo“, zaključio je državni sekretar.
Situacija na kontakt liniji u Donbasu eskalirala je ujutru 17. februara. U samoproglašenoj Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici saopštili su o najintenzivnijem granatiranju iz Ukrajine poslednjih meseci. U petak 18. februara su lideri LNR i DNR, Leonid Pasečnik i Denis Pušilin, najavili evakuaciju stanovnika republika u Rusiju zbog rastuće pretnje od borbenih dejstava.
Rukovodstvo Donjecke i Luganske Narodne Republike apelovalo je ranije na Putina da prizna njihovu nezavisnost. Putin se u ponedeljak, posle vanredne proširene sednice Saveta bezbednosti, obratio građanima Rusije, rekavši da smatra da je neophodno doneti odluku o momentalnom priznavanju suvereniteta LNR i DNR, jer oni koji su krenuli putem krvoprolića, nasilja i bezakonja nisu priznali i ne priznaju nijedno drugo rešenje sukoba u Donbasu, osim vojnog. Odmah nakon obraćanja, predsednik je u Kremlju potpisao ukaze o priznavanju LNR i DNR.