Opasni put na slobodu, koji je kroz tajne prolaze vodio od američkih država u kojima je vladalo ropstvo, do onih država u kojima je ono bilo zabranjeno ili do Kanade, detaljno je proučen zahvaljujući tehnologiji kao što su termalni dronovi ili laserski zraci.
Veliki broj ljudi uspeo je da se domogne slobode kroz „Podzemnu železnicu“, koja je bila aktivna od 1830. godine do izbijanja građanskog rata 1861, piše „Lajvsajens“.
Najaktivnija je bila tokom jednog od najbrutalnijih perioda u američkoj istoriji, kada su belci u južnim državama rutinski kidnapovali, mučili i dovodili u ropstvo ljude iz Afrike i njihove potomke rođene u SAD.
Budući da je tajnovitost ove mreže bila neophodna kako bi ona mogla da opstane, a ljudi da se domognu slobode, mnogi od njenih detalja smatrali su se izgubljenim. Međutim, poslednja arheološka istraživanja i analiza istorijskih arhiva bacaju novo svetlo na sistem koji je mnogima značio ne samo slobodu, već i život, a njime se bavi i četvorodelna dokumentarna serija koja se emituje na Sajens kablovskom kanalu.
Tajni putevi „Podzemne železnice“ često su pratili prirodne vodotokove, kao i puteve i staze koji su bili javni. Vodili su sa juga u severne i zapadne države SAD, gde je ropstvo bilo zabranjeno, ali su zahvaljujući njima ljudi bežali i u Kanadu, Meksiko, Evropu, na Karibe, navodi Servis nacionalnih parkova SAD.
Neki od njih danas su istorijske znamenitosti, ali veliki deo bio je nepoznat.
Naučnici su koristili podatke geografskog informacionog sistema i upoređivali ih sa istorijskim kartama kako bi mapirali neka od mesta iz „Podzemne železnice“. Tako je otkrivena tajna luka za čamce i brodove u Teksasu, iz koje su begunci odlazili ka Meksiku iako se priobalje reke na kojoj se nalazila drastično promenilo tokom vremena.
Na Floridi je utvrđeno da je nekadašnja španska tvrđava bila važna stanica „Podzemne železnice“, a njeni ostaci otkriveni su zahvaljujući snimanju tla infracrvenom tehnologijom.
Na sličan način u Kanzasu i Ontariju nađeni su delovi „Podzemne železnice“ koji su bili pod zemljom u gradovima koji više ne postoje.
U Južnoj Karolini, naučnici su koristili magnetometriju, tehniku koja meri male promene u Zemljinom magnetnom polju, da bi identifikovali određene metale i našli potonuli brod Konfederacije, koji je zarobio Robert Smols. Smols je uspeo da tim brodom, zajedno sa porodicom, pobegne iz voda južnih država u vode severnih tokom Građanskog rata 1862.
Od pomoći su bili i istorijski zapisi, kaže Entoni Koen, predsednik Menare fondacije, koja je posvećena očuvanju sećanja na „Podzemnu železnicu“.
„Mnogi su mislili da ne postoje zapisi o jednoj takvoj tajnoj operaciji, ali istraživači su uspeli da identifikuju i otkriju veliki broj svedočanstava iz prve ruke koja su pokazala kako su ljudi gradili, održavali i koristili tajne puteve za bekstvo“, kaže Koen.
Kako objašnjava, takvi zapisi postoje u pričama, autobiografijama, novinskim izveštajima, ali i sudskim presudama onima koji su uhvaćeni prilikom bekstva ili organizacije bekstva.