Nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, pritisci na Srbiju biće mnogo veći nego ikada ranije, ocenio je predsednik Aleksandar Vučić.
Štaviše, prema njegovim rečima, oni su već počeli, a pozicija naše zemlje, kako je rekao, nije laka i dovodi je u situaciju u kojoj postoje brojni izazovi političke, bezbednosne i ekonomske prirode.
Da na Zapadu očekuju da se svi svrstaju na jednu stranu - njihovu, rečito govore reakcije na priznanje Donjecke i Luganske republike iz našeg regiona. Potez Rusije još od utorka ujutru osudile su Slovenija, Hrvatska i Makedonija, kao i crnogorski predsednik Milo Đukanović ali i Dritan Abazović.
Pritisci sa Zapada na Srbiju
Pritisci sa Zapada na Srbiju zbog ukrajinske krize, naročito od NATO-a sasvim su izvesni i biće usmereni na to da se Srbija pridruži jednostranim - zapadnim akcijama protiv Moskve, smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović.
Osim, „klasičnih zahteva“ da Srbija smanji takozvanu zavisnost od energenata iz Rusije, pritisci će ići u pravcu da se naša zemlja još više prikloni Zapadu.
„Mislim da Srbija, kao neutralna zemlja treba da se čuva bilo kakvih ishitrenih poteza ili izjava i da nastavi da se zalaže za dijalog, za mirno i diplomatsko rešenje krize. S druge strane, Srbija kao tradicionalni saveznik i prijatelj Rusije, kao zemlja koja sa Rusijom ima strateške odnose, i to kako suštinske, tako i formalne, ne bi smela da prihvata bilo kakve mere Zapada i da čini greške kakve je učinila, recimo, u odnosu na Belorusiju“, smatra Jovanović.
Odbrana Kosova samo uz Rusiju
Srpski najvažniji interes je mir, kao i da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji, a Rusija je najpostojaniji srpski saveznik u tom naporu, podseća naš sagovornik.
Srpski interes ostaje ugrožen politikom NATO i Zapada, koji su podržavali secesionizam i terorizam na KiM, dodaje Jovanović. Ma kakvi pritisci bili na Srbiju, naša zemlja, prema njegovom mišljenju, sve svoje stavove u vezi sa ukrajinskom krizom treba da meri kroz prizmu kako se to odražava na njen suverenitet i teritorijalni integritet, odnosno na rešavanje pitanja statusa KiM kao autonomije u okviru Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i sa Rezolucijom 1244.
„Srbija nema nikoga na planeti ko tako snažno, jasno i konsekventno podržava njen suverenitet i teritorijalni integritet kao što to čini Rusija i potom Kina. Šta god se dešavalo i gde god se dešavalo, Srbiji to mora biti u prvom planu“, napominje Jovanović.
Vrlo je dobro poznato da događaji u Ukrajini svoje poreklo imaju u strategiji širenja NATO-a na istok, kao što se dobro zna da je prva žrtva te strategije Zapad bila Srbija 1999, podseća Jovanović.
Od tada je ta strategija imala više faza – od prijema srednjeevropskih i istočnoevropskih država u članstvo, do širenja vojnih baza – ta strategija suštinski je uzrok svega. Da je bilo više razuma i uzdržanosti, ne bi došlo do ukrajinske krize, smatra Jovanović.
Dijalog Moskve i Vašingtona
Pored toga što bi trebalo da vodi miroljubivu politiku, da se čuva od prenagljenih izjava i istupa, Srbija bi, prema mišljenju nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, mogla i da se založi za dijalog između Moskve i Vašingtona, s obzirom da su multilateralne institucije poput OEBS-a i UN-a manje efikasni i kompromitovani dosadašnjim neprincipijelnim stavovima.
„S druge strane, Srbija mora da jača podlogu svoje politike neutralnosti, a to znači da jača sistem odbrane i u pogledu organizacije, i u pogledu modernizacije, opremanja odbrambenih snaga“, zaključuje Jovanović.
Lista zahteva
Prema mišljenju Vladislava Jovanovića, takođe nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, da će pritisaka na Srbiju biti, kao i da će oni biti jači, zaključak je koji se logički izvlači iz veoma komplikovane i potencijalno opasne situacije u Ukrajini.
Ukoliko Zapad želi da se zadrži na kursu zaoštravanja odnosa sa Rusijom, što je prema njegovom mišljenju, jedna ali ne i jedina od mogućnosti, Zapad bi mogao da vrši pritisak na Srbiju da se politički distancira od Rusije – da je Beograd više ne podržava u svetskim forumima, kao i u sporovima Moskve i Zapada – takođe da Srbija bude aktivna u solidarisanju sa zapadnim stavovima u vezi sa priznanjem nezavisnosti Donjecke i Luganske republike.
Sledeće polje mogućeg pritiska na Srbiju je, kaže Vladislav Jovanović, zahtev za uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji. U tom slučaju, pritisak EU, SAD i drugih zapadnih sila, da se Srbija javno pridruži ekonomskim sankcijama bio bi veoma veliki.
„Mi tu imamo vrlo principijelan i jasan odgovor, a to je da poštujemo UN, koje su jedini svetski organ koji je ovlašćen za zavođenje sankcija prema drugim članovima organizacije i koji bi bio obavezan za ostale članove. U ovom slučaju, ne postoji mogućnost da sankcije Rusiji budu uvedene pod imenom i zastavom UN, zato što postoji ogroman broj zemalja koji bi bio protiv toga, a drugo, zato što to u Savetu bezbednosti ne bi moglo da prođe zbog prava veta Rusije i Kine“, objašnjava Jovanović.
Zavođenje sankcija van sistema UN ne obavezuje druge zemlje i Srbija bi trebalo da se štiti tim argumentom, jer Zapad na njega nema valjan odgovor, dodaje on.
Kosovo i Srpska kao adut Zapada
Na to da se Srbija privoli da se svrsta na stranu Zapada, mogu da se koriste i pitanja Republike Srpske i Kosova i Metohije. Za sada, ova pitanja se otvaraju dozirano, jer Zapad računa da može da dobije sve, a da svoje interese u Srbiji ne izlaže većoj opasnosti.
„Zbog Ukrajine oni mogu da idu i korak-dva dalje i da prihvate rizik izlaganja opasnosti svog daljeg uticaja na Srbiju. Ali i tada će sve morati da čine sa dodatnom predvidljivošću. Prema tome, jedan apsolutni oblik pritiska na Srbiju, bez ikakvih opsežnih kalkulacija u pogledu rizika, ne može da se pojavi, jer njihovi interesi u Srbiji više nisu apsolutni. Oni su u igri sa interesima drugih“, kaže Jovanović.
Srbija je uspela da se izdigne iz ranijeg položaja, kada je bila saterana u ćošak – razvila je partnerske odnose sa velikim brojem zemalja i nije je više moguće tretirati kao predmet brutalne politike. Zbog toga će, da ne bi bila kontraproduktivna, politika Zapada prema Srbiji, morati da ima prihvatljive forme, zaključuje naš sagovornik.