Osećaji brige, strepnje i strahovanja polako ih napuštaju. Putinovo obraćanje u ponedeljak veče svi su budno pratili, a vest o priznanju republika dočekali su, kako kažu, sa radošću, zahvalnošću prema Rusiji i nadom, jer veruju da će to označiti kraj osmogodišnjeg rata i početak novog, lepšeg života.
Otkako je 18. februara u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici objavljena evakuacija žena, dece i starih zbog pogoršanja situacije i intezivnog granatiranja tog regiona od strane ukrajinske vojske, u Rusiju je stiglo više od 90 hiljada ljudi. Većina njih je smeštena kod rođaka i prijatelja, dok su ostali zbrinuti u izbegličkim kampovima i privremenim smeštajima. Uglavnom su to hoteli, sanatorijumi, studentski internati i slični objekti.
Sputnjik Srbija posetio je jedno od tih mesta, gde je smešteno 39 ljudi, od kojih je 17 dece. Svi oni su našli privremeno utočište u jednom od objekata iz lanca magistralnih hotela „Transpark“, na oko 80 kilometara od Rostova na Donu, glavnog grada Rostovske oblasti koja se graniči sa Donbasom.
Niko od njih ne zna koliko će tu ostati. Kažu da su već odavno naučili da ništa ne planiraju. Žive stihijski, od danas do sutra. Najvažnije je, ističu, preživeti.
Govore da su uslovi smeštaja dobri. Imaju svu potrebnu medicinsku pomoć, a poštuju se i epidemiološke mere – svi su po dolasku u smeštaj testirani na kovid-19, a po potrebi i vakcinisani. Dobili su ruske SIM kartice i nešto kredita na njima, tek da mogu da se jave bližnjima koji su ostali u Donbasu. Otvoreni su im i računi u banci, na koje će im biti uplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 10.000 rubalja (oko 115 evra).
Kažu da ih dobro i hrane. U obližnjem restoranu, koji radi po principu samoposluživanja, imaju svakog dana po tri obroka, a izbor jela je veliki: razne vrste mesa, supa, pasti, salata i drugih priloga.
Hotel je novije gradnje, sobe su čiste i uredne. Sve je "pod konac". Pa, iako imaju sve što im je potrebno žele da se što je pre moguće vrate svojim kućama.
Valerij Šapovalov, rukovodilac operativnog štaba za eliminisanje vanrednog stanja rekao je da „od prvog minuta“ ovaj region prihvata građane DNR i LNR i da sve službe rade neprekidno, bez pauze. On nije mogao da odgovori na pitanje koliko će izbelice iz Donbasa ostatu u Rusiji, ali je naglasio da će „koliko god da ostanu, imati svu potrebnu pomoć i podršku“.
Prema njegovim rečima, osim medicinske pomoći koja im se pruža, nije zapostavljena ni sfera obrazovanja, a trenutno se prave spiskovi dece predškolskog i školskog kako bi nastavili školovanje.
„Ovde dežura policija koja obezbeđuje javni red, a dežuraju i pripadnici Ministarstva za vanredne situacije, koji se bave pritivpožarnom bezbednošću. Dakle, ljudi su u potpunosti zbrinuti i čini se sve da se osećaju bezbedno i da im bude udobno. Stalno smo u kontaktu sa njima i shodno tome trudimo se da im obezbedimo i organizujemo sve ono što im je potrebno. Radimo danonoćno i sve vreme smo na usluzi ovim ljudima“, rekao je Šapovalov.
Na putu smo sreli jedan bračni par, koji je takođe izbegao iz Donbasa. U Rostovsku oblast stigli su svojim automobilom i sada se sami snalaze. Platili su prenoćište, ali novca ponestaje – nemaju ni za benzin.
Iako su punoletni muškarci ostali u Donbasu da brane svoja ognjišta, pošto je u DNR i LNR objavljena opšta mobilizacija, Eljdar Budajev kaže da je on kao osoba sa invaliditetom oslobođen vojne obaveze.
„Tamo je veoma loša atmosfera, puca se. Supruga i ja smo pobegli od rata... Imali smo nešto novca, ali sada nam pare ponestaju i ne znam gde ćemo da živimo. Ovde smo prenoćili, platili smo sobu 1.800 rubalja (oko 20 evra) i sad ne znam šta ćemo dalje. U izbeglički kamp ne mogu zbog zdravlja, treba mi posebna soba jer imam protezu i moram da je skidam. Ne možemo dalje...“, kaže Budajev.
Budajev se nada da će se, ipak, nekako snaći, jer sve je lakše nego osam godina pakla, koji su preživeli. Nada se i da će se sada situacija smiriti, pošto je Rusija stala u zaštitu naroda u Donbasu.
„Bože, živeli smo u paklu. U blizini nas je poligon i tamo oko jedan počinje paljba i taman kad pomislite da je kraj, ponovo počinje – infarkt možete da doživite. Zaista smo živeli u paklu. Ali, nadam se da će sad sve biti u redu uz pomoć Božiju, a mi smo zahvalni Rusiji i drugim državama koje će nam pomoći“, zaključio je Budajev.