Lekar navodi da se prilikom svake upale aktivira zgrušavanje krvi (a kod prekomerne upale to se dešava mnogo jače). Osim toga, virus korona inficira endotel (unutrašnju oblogu krvnih sudova), što dovodi do povećanog zgrušavanja krvi. Pri tome rizik od tromboze ostaje i nakon ozdravljenja, ispričao je Kuprjašov za „Argumente i fakte“.
Zbog toga lekari prepisuju antikoagulanse. Lekari upozoravaju da se ne sme samovoljno prestajati sa uzimanjem antikoagulansa, jer najopasniji period za nastanak tromboembolije, infarkta i šloga nastupa dva do tri meseca nakon bolesti.
Da bi doneo odluku o daljem uzimanju antikoagulansa ili njegovom ukidanju, lekar propisuje laboratorijske analize – prošireni koagulogram (četiri osnovna pokazatelja) i analizu krvi D-dimerom.
Nakon preležanog kovida preporučuje se provera srca i krvnih sudova – podvrgavanje procedurama kao što su ehokardiografija, ultrazvuk karotidnih arterija i vena donjih ekstremiteta, kao i ultrazvuk trbušne duplje. Takođe je neophodno proveriti zgrušavanje krvi – uzeti opšti test krvi, biohemiju, koagulogram i krv za D-dimer.
Lekar precizira da kako bi se smanjio rizik od tromboze treba normalizovati krvni pritisak (ako je potrebno, lekovima). Trebalo bi ostaviti pušenje, koristiti elastične zavoje na nogama i kompresivne čarape za proširene vene.