„Ako Rusija želi da nas podeli, dobiće, zapravo, potpuno suprotno, dobiće kohezivniju Severnoatlansku alijansu“, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
„Ako Rusija želi manje (snaga) NATO-a kod svojih granica, dobiće suprotno – dobiće više NATO-a“, rekao je on.
Istovremeno, generalni sekretar NATO ponovo je pozvao Rusiju da povuče svoje snage sa granica Ukrajine i otpočne diplomatske pregovore u cilju rešavanja krize.
„Nikada nije kasno da Rusija odstupi, obustavi pripreme za rat i započne diplomatske pregovore sa Severnoatlantskom alijansom i saveznicima NATO kako bi se pronašlo političko rešenje“, zaključio je Stoltenberg.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson je, međutim, istakao da je NATO spreman da ponudi predsedniku Rusije Vladimiru Putinu garancije da Alijansa nije pretnja za Moskvu.
„Pred nama je put, ako je predsednik Putin spreman. Možemo razgovarati o pretnjama, koje on, kako tvrdi, vidi. Realno, svi znamo da su te pretnje iluzija. Oni su proizvod hronično pogrešne predstave Kremlja o NATO-u“, rekao je Džonson na Minhenskoj konferenciji.
Džonson je objasnio da je NATO mirnodopski i odbrambeni savez i dodao da je Zapad spreman da radi sa Putinom kako bi to dokazao, spreman je da predstavi garancije koje traži predsednik Rusije.
Po njegovim rečima, pre nego što je Rusija uzela Krim 2014. godine, NATO nije imao stalno trupe nigde, istočnije od Nemačke. On je podsetio da je Severnoatlantska alijansa prebacila snage u Poljsku i baltičke zemlje tek 2017. godine, ali i njihova brojka ne može predstavljati pretnju Rusiji.
Nemački kancelar Olaf Šolc je pozvao na razgovore, istakavši da je dijalog sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima moguć, uprkos nesuglasicama.
„Naš zadatak ostaje da pronađemo načine, ma koliko oni bili uski, koji bi doveli do pregovora... I uprkos suprotim mišljenjima oko većine teksta, postoje važne informacije... da su poželjni pregovori o kontroli naoružanja, o transparentnosti“, rekao je Šolc na konferenciji.
On je dodao da bi strane trebalo da „nesuglasice pretoče u razgovor”.
Krajem prošle godine u svetlu pogoršanja odnosa sa Zapadom i zaoštravanja situacije oko Ukrajine Moskva je predala Briselu i Vašingtonu nacrte dokumenata o bezbednosnim garancijama. Kremlj insistira na prekidu vojne saradnje NATO-a sa postsovjetskim zemljama, odustajanja od otvaranja baza na njihovim teritorijama, ograničavanju raspoređivanja udarnog naoružanja kod ruske granice, povlačenju američkog nuklearnog oružja iz Evrope i neširenju NATO-a na Istok. Rusija je 26. januara dobila pisani odgovor, ali su zapadni partneri ignorisali sve osnovne tačke.