„Ne smatramo da je to opravdano, s obzirom da aktivnost nije neobična i ne daje osnova za sprovođenje mehanizma za smanjenje vojne opasnosti po Bečkom dokumentu iz 2011. godine o merama za jačanje poverenja i bezbednosti“, rekao je sagovornik.
Moskva vidi zahtev Kijeva kao manevar koji odvlači pažnju od „sopstvene i neobične vojne aktivnosti“ i svakodnevnih granatiranja Donbasa.
Moskva će uskoro dati odgovor na ukrajinski zahtev, zaključio je sagovornik.
Ranije je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba saopštio da je Rusiji poslat zahtev da dostavi detaljna pojašnjenja u vezi sa vojnim aktivnostima pored granica sa Ukrajinom i na Krimu i dodao da Rusija ima 48 sati da dostavi informacije.
Podsetimo, Bečki dokument zaključen je 1991. godine pod okriljem OEBS-a u cilju saradnje Rusije i NATO u sferi bezbednosti. Od dana potpisivanja, dokument je nekoliko puta obnavljan. On sadrži osnovne mehanizme sprečavanja vojnih incidenata u Evropi, kao i pravila informisanja o vojnim vežbama.
Bečki dokument od 2011. godine je usmeren na jačanje nacionalne bezbednosti i poverenja među zemljama. U skladu sa dokumentom, države svake godine razmenjuju informacije o vojnim snagama i osnovnim sistemima naoružanja, planiranju odbrane i vojnim budžetima. Dokument predviđa konsultacije u vezi sa „neobičnim vojnim aktivnostima“ i opasnim incidentima.
Ukrajinsko pitanje i pregovori sa Zapadom
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.
Od 2014. godine zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, isporučuju oružje Ukrajini i obučavaju njenu vojsku, što direktno krši Minske sporazume i negativno utiče na rešavanje situacije u Donbasu. Osim Amerikanaca, u isporukama vrednim milijarde dolara učestvuju Velika Britanija, Kanada, Francuska, Poljska, Turska, Litvanija, Češka, Bugarska, Rumunija i Estonija.