NAUKA I TEHNOLOGIJA

Novi dokazi iz pećine menjaju sve što znamo o prvim ljudima u Evropi

Homosapijens se upustio u teritoriju neandertalaca u Evropi mnogo ranije nego što se mislilo, čak je i koegzistirao sa njima neko kratko vreme, navodi najnovija antropološka studija.
Sputnik
Do sada su arheološka otkrića ukazivala da su neandertalci nestali sa evropskog kontinenta pre oko 40.000 godina, ubrzo nakon dolaska njihovog „rođaka“ homosapijensa, jedva 5.000 godina ranije, i nije bilo dokaza o susretu ove dve grupe.
Novo otkriće, objavljeno u časopisu „Sajnes“, koje je sproveo tim arheologa i paleoantropologa na čelu sa Ludovikom Slimakom sa Univerziteta u Tuluzu, resetuje dolazak homosapijensa u Zapadnu Evropu na pre 54.000 godina.
Još jedan izvanredan nalaz istraživanja je da su se dve vrste ljudi smenjivale u naseljavanju pećine Mandrin u današnjoj regiji Rone u južnoj Francuskoj.
Nalazište Mandrin, prvi put iskopano 1990, uključuje sloj po sloj arheoloških ostataka koji datiraju više od 80.000 godina. Mandrin je kao neka vrsta neandertalske Pompeju, bez katastrofalnih događaja, ali s kontinuiranim punjenjem peska u pećini koji nanosi jak vetar, maestral, rekao je Slimak za AFP.
Njegov tim je otkrio „E sloj“, koji je sadržavao najmanje 1.500 rezanih vrhova od kremena, finije izvedenih od vrhova i oštrica u slojevima iznad i ispod. Vrlo male veličine, neki od njih kraći od jednog centimetra, ti vrhovi su „standardizovani, do najbližeg milimetra, nešto što uopšte nismo videli kod neandertalaca“, rekao je Slimak, stručnjak za neandertalska društva.
To su, objasnio je, verovatno bili vrhovi strela, nepoznati u Evropi u to vreme. Ovu proizvodnju pripisuje kulturi zvanoj Neronska, koja je povezana s nekoliko lokaliteta u području Rone.

Otkriće mlečnih zuba

Godine 2016. Slimak i njegov tim posetili su muzej Pibodi na Harvardu kako bi uporedili svoja otkrića sa zbirkom fosila s nalazišta Ksar Akil u podnožju planine Libanon, jednog od glavnih mesta širenja homosapijensa na istok.
Sličnost između korišćenih tehnika uverila je Slimaka da su nalazi na lokalitetu Mandrin prvi tragovi homesapijensa pronađeni u Evropi. Mlečni zub pronađen u „E sloju“ potvrdio je njegove sumnje. Ukupno su naučnici na lokalitetu pećine Mandrin pronašli devet zuba šest osoba.
Ti drevni zubi povereni su Klementu Zanoliju, paleoantropologu sa Univerziteta u Bordou. Korišćenjem mikrotomografije, slično medicinskoj tehnologiji skeniranja, zaključak je bio jasan.
Mlečni zub iz sloja „E“ bio je jedini moderni ljudski zub pronađen na tom mestu. Taj „fosilni kutnjak modernog ljudskog deteta predstavlja najranije poznate dokaze o modernim ljudima u zapadnoj Evropi“, stoji u saopštenju Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Da li je bilo suživota?

Arheološki tim tada je upotrebio pionirsku tehniku fuliginokronologiju, koja analizira slojeve čađi koja impregnira zidove špilje i tragove drevnih požara.
Naučnici su dokazali da je ova moderna ljudska populacija bila na toj teritoriji Rone nekih 40 godina, rekao je Slimak.
U nekom trenutku dve populacije su ili koegzistirale u pećini ili na istoj teritoriji, zaključio je naučnik.
On misli da su neandertalci mogli poslužiti kao vodiči homosapijensu kako bi ga odveli do najbolje dostupnih izvora kremena, od kojih su neki bili udaljeni i do 90 kilometara.
Nalazi iz Mandrina su zaista uzbudljivi i još su jedan deo u slagalici kako i kada su moderni ljudi stigli u Evropu, zaključuje profesor Kris Stringer, koautor studije i stručnjak za evoluciju čoveka.
Razumevanje preklapanja modernih ljudi i drugih hominina u Evroaziji od vitalnog je značaja za razumevanje njihovih interakcija i kako smo postali poslednja preostala ljudska vrsta, dodao je.
To preklapanje, koje je bilo očito u Mandrinu, sada području Rone, veliki je migracijski koridor (za homosapijensa) koji mu omogućuje da dođe do područja Sredozemlja i kontinentalne Evrope, rekao je Slimak, koji obećava još otkrića s nalazišta Mandrin.
Novo naučno otkriće: Neandertalci izumrli zbog seksa sa ljudima
U Bugarskoj pronađeni najstariji ostaci homosapijensa u Evropi
RUSIJA
Ruski genetičari objasnili zašto svi ljudi različito izgledaju
Komentar