On je ponovo naglasio da je
razlog zbog kojeg je NATO povećao gotovost snaga
rizik od „ruske invazije na Ukrajinu” i da spreman je da ih rasporedi u roku od nekoliko dana ako bude potrebno. NATO će učiniti sve što je moguće da zaštiti saveznike, dodao je on.
Pojasnio je da su najpre pojačane sadašnje misije u istočnom delu NATO-a, ali da se, pored toga, dodatno pojačava vojno prisustvo bloka. S tim u vezi, podsetio je da je Britanija saopštila o upućivanju svojih snaga i sredstava na istočno krilo, da su SAD već započele raspoređivanje i da upućuju svoju vojsku u Poljsku i Rumuniju, kao i dodatni kontingent u Nemačku. To je ukupno otprilike 3.000 vojnika, precizirao je Stoltenberg.
Pozdravljamo odluku Vašingtona da pošalje dodatne trupe u Poljsku, Rumuniju i Nemačku. Ovo je snažan signal posvećenosti SAD našoj Alijansi, istakao je generalni sekretar.
On je prokomentarisao i jačanje snaga za reagovanje NATO-a. Reč je o 40.000 vojnika koji mogu da budu brzo raspoređeni, dodao je šef NATO-a.
S tim u vezi, naveo je da je Moskvi predstavljen dokument sa aspektima oko kojih bi strane mogle da se dogovore.
On je ponovo pozvao Rusiju na nove pregovore u okviru Saveta Rusija-NATO kako bi se, između ostalog, razgovaralo o bilateralnim odnosima i kontroli naoružanja.
Spremni smo da saslušamo pitanja koja brinu Rusiju, kaže šef NATO-a.
„Osim toga, spremni smo da razgovaramo o odnosima Rusije i NATO-a, smanjenju rizika od sukoba i transparentnosti, režimu kontrole naoružanja, razoružanja, kao i o svim pitanjima koje utiču na našu bezbednost“, napomenuo je on, ističući da ključni principi funkcionisanja NATO-a nisu predmet rasprave.
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a smatra da
zajednička deklaracija Rusije i Kine, usvojena nakon sastanka dvojice lidera, Vladimira Putina i Sija Đinpinga, predstavlja
pokušaj uskraćivanja prava suverenim zemljama da naprave sopstveni izbor u pogledu odbrambenih saveza.
„Kina se prvi put pridružila Rusiji u pozivu NATO-u da ne prima nove zemlje u Alijansu. To je pokušaj negiranja prava suverenih država da načine samostalni izbor“, rekao je on.
S tim u vezi, Stoltenberg je istakao da je pravo zemalja da traže članstvo u Alijansi sadržano u ključnim međunarodnim dokumentima.
Sa svoje strane, poljski lider je zatražio dodatnu vojnu pomoć generalnom sekretaru Alijanse jer, kako kaže, ni najmanje ne sumnja da je na istočnom krilu potrebno jačanje NATO-a zbog „ruske vojne pretnje njegovoj zemlji“.
„Svi vide šta se zbiva. Moskva jača svoje vojno prisustvo u našem delu Evrope. Potrebno je ojačati istočno krilo u celini, ne samo Poljsku i baltičke zemlje. Mislim i na jug Evrope. Svuda je potrebno jačanje“, objasnio je Duda.
Kako je rekao, zabrinut je „mogućnošću da se
ruska vojska neće povući iz Belorusije“ nakon
vežbi koje se trenutno odvijaju. S tim u vezi, naveo je da neprestano stižu nove ruske jedinice i u područje rusko-ukrajinske granicu i u Belorusiju.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog
navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine.
Rusija je u više navrata negirala
optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da
nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice.