Paradoksalno, sa naučne tačke gledišta, crne rupe su među najsjajnijim objektima u svemiru. Ova pojava je posledica prisustva mlazova gasa i prašine zagrejanih do ekstremno visokih temperatura koji proizvode talase zračenja u širokom spektru talasnih dužina.
Ali pošto već imamo bezbroj slika crnih rupa, da li bi bele rupe takođe postoje?
Odgovor je da. Međutim, za razliku od uobičajenih rupa, koje se mogu otkriti teleskopom, bele rupe postoje samo u teorijskoj fizici, piše Sputnjik mundo.
Termin bela rupa se koristi za definisanje rešenja jednačina gravitacionog polja Alberta Ajnštajna. Ali ako pokušamo da to objasnimo jednostavnijim rečima, bele rupe su obrnute crne rupe: crna rupa bi se mogla pretvoriti u belu rupu ako bi vreme promenilo pravac, što je malo verovatan događaj u stvarnom životu. Međutim, prema Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, ne postoji ni apsolutno vreme ni apsolutni prostor.