Ovaj orbiter, lansiran u zajedničkoj misiji Evropske svemirske agencije (ESA) i ruskog Roskosmosa, istražuje Mars kružeći oko njega i prikupljajući podatke o njegovoj retkoj atmosferi. Međutim, pored toga, „Egzomars“ svojim naprednim sistemom snima i fotografije u boji na kojima se detaljno vidi površina planete.
Krater-panj, pun zaleđene vode
Na fotografiji koja je načinjena u junu prošle godine, a sada je objavljena, vidi se neobična površina na Marsu, u severnom delu Asidalijske ravnice. Reč je o površini koji izgleda kao ogroman panj, promera nekoliko kilometara, sa koncentričnim krugovima koji podsećaju na godove. Međutim, ne radi se o nekom vanzemaljskom panju, već o krateru koji je bogat ledom, piše „Lajvsajens“.
Naučnici veruju da „godovi“ u ovom krateru, umesto da pokazuju njegovu starost, mogu da pruže nova saznanja o tome šta se događalo u istoriji Marsa.
Neobičan krater pun je naslaga bogatih zaleđenom vodom, koje su nastale u dalekoj istoriji Marsa. Naučnici veruju da su te naslage u krateru, nastalom posle udara nekog meteorita, formirane pod uticajem promena u nagibu planetarne ose. Ta promena u nagibu ose na Marsu je bila veoma drastična, pa naučnici objašnjavaju da je raniji nagib ose omogućavao naslagama sa zaleđenom vodom da se formiraju na nižim visinama nego što je slučaj sada, navode iz ESA.
Kako objašnjavaju, „krugovi“ i pukotine u krateru najverovatnije su nastali baš pod uticajem promena u okruženju tokom vremena. Naučnici veruju da su „krugovi“ i pukotine posledica sezonskih promena temperatura, što je dovelo do širenja i skupljanja materijala u krateru, u zavisnosti od toga da li su temperature visoke ili niske.
Orbiter mapira površinu Marsa u potrazi za vodom
Inače, zanimljivo je da je Asidalijska ravnica deo Marsa koji se pojavljuje i u popularnom filmu „Marsovac“ snimljenom po istoimenom romanu Endija Vira, jer na nju sleće ljudska posada.
Iz ESA navode da je razumevanje istorije vode na ovoj planeti i da li je ona nekada omogućavala život na Marsu, suština „Egzomars“ misije. Takođe, „Egzomars“ obezbeđuje podatke o gasovima u atmosferi Marsa, ali i mapira površinu planete u potrazi za lokacijama bogatim vodom.
Ovaj orbiter će obezbediti i vezu za prenos podataka za drugu misiju, „Egzomars 2“, koju će činiti rover „Rozalinda Frenklin“ i platforma „Kazačok“ koji treba da stignu na Crvenu planetu sledeće godine. Cilj ove misije je istraživanje površine koja je nekada bila okean i potraga za znacima života ispod površine Marsa.