Britansko kraljevsko društvo je u izveštaju rešilo da se detaljnije pozabavi problematikom lažnih i nepouzdanih vesti, kao i vesti koje su izvađene iz konteksta, što, prema rečima IT konsultanta Vojislava Rodića nije jednostavan zadatak.
Poslovna logika društvenih mreža – provoditi što više vremena pred ekranom
„Suština problema je u tome što se veoma lako, veoma daleko i veoma brzo neproverene ili namerno modifikovane vesti šire. Glasine su oduvek postojale. Setimo se vremena kada su informacioni tokovi bili veoma kontrolisani, pa je i tada postojalo ono što se u SSSR-u zvalo „radio Jerevan“, a kod nas kao ekvivalent „radio Mileva“, gde su se širile razne glasine, mimo zvaničnog narativa. Ali, to ni izbliza nije imalo takav domet kao danas, kada se informacije preko društvenih mreža informacije prostiru po celom svetu skoro trenutno“, kaže Rodić.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na ono što, prema rečima našeg sagovornika, Kraljevsko društvo ne pominje mnogo – na poslovni model društvenih mreža. Kraljevsko društvo u izveštaju iznosi stav da nije za otvorenu cenzuru, ali ako bi društvene mreže izmenile algoritme i da lažne vesti, koje bi neko unapred trebalo kao takve da označi, budu teže pristupačne. To pre ili kasnije takođe može da dovede do cenzure, jer ko je taj ko odlučuje da li je neka vest lažna, pita se Rodić.
Ljudi su oduvek bili podložni širenju lažnih vesti, počev od komšijskog ogovaranja. Međutim, zahvaljujući opadanju kvaliteta obrazovnog sistema u većini država u svetu, sve je manje kritičkog razmišljanja, što je, navodi Rodić, najveća promena u odnosu na zlatne godine HH veka. Do opadanja kritičkog mišljenja dolazi i zbog preplavljenosti informacijama, što je osnovni model rada društvenih mreža, kaže Rodić – osnovni cilj tog poslovnog modela je da korisnik što duže pred ekranom. Što više vremena čovek provodi pred ekranom mobilnog telefona ili računara, videće više reklama, a to je ono od čega društvene mreže žive.
Algoritam je moguće izmeniti, ali….
Moguće je napraviti algoritam koji bi lažne vesti učinio manje vidljivim na društvenim mrežama, ali opet se vraćamo na prirodu poslovanja društvenih mreža. Sadašnji algoritmi napravljeni su tako da ljude zadrže što duže ispred ekrana, sve u cilju da oni vide što više reklama. Obrnut mehanizma nije u poslovnom interesu društvenih mreža. To bi značilo da će manje vidljivi biti sadržaji koji su zanimljivi zato što su šokantni ili zato što nudi jednostavne odgovore na složena pitanja, konstatuje Rodić.
„Drugim rečima, takvi mehanizmi verovatno bi dovodili do toga da lažne vesti budu manje pristupačne, ali to bi takođe značilo da će korisnici da provode manje vremena na društvenim mrežama, što je potpuno direktno suprotno njihovom osnovnom poslovnom interesu“, objašnjava on.
Danas bi svi hteli jednostavno rešenje za komplikovan problem koji je nastao širenjem Interneta, njegovih servisa, kao i povećanja broja korisnika i njihove međusobne interakcije, dodaje Rodić.
„Takvog jednostavnog rešenja nema. Kraljevsko društvo u suštini ni ne nudi takvo rešenje, nego poziva na diskusiju, na traganje kako se izboriti sa lažnim vestima i zato su i rekli da nisu za zabranu takvih vesti“, naglašava on.
Izveštaj Kraljevskog društva motivisan je događajima tokom pandemije kovida-19 i u njemu se kaže da su naučne dezinformacije dovodile u pitanje živote ljudi, dok su dezinformacije o 5G mreži dovodile do nasilja i vandalizma.
„Uklanjanje sadržaja može da pojača osećanje nepoverenja i da ga drugi iskoriste za promovisanje sadržaja koji dezinformišu", kaže se u izveštaju i dodaje se da zabrana dezinformacija može samo da bude kontraproduktivna.
Sa stavom Kraljevskog društva nisu se složili svi. Tako Centar za suprotstavljanje digitalnoj mržnji (CCDH) tvrdi da postoje slučajevi kad je najbolje što može da se uradi upravo uklanjanje sadržaja koji je veoma štetan, očigledno netačan i dopire veoma daleko, dok direktor Rojtersovog Instituta za studije žurnalistike na Univerzitetu u Oksfordu Rasmus Klajs Nilsen smatra da se radi o političkom pitanju, prenose mediji.
Slično kao i članovi Kraljevskog društva, profesor Nilsen smatra da bi zabrana sadržaja mogla da dovede do neproporcionalno veće štete, jer bi ljudi gubili poverenje u institucije.