„Što se tiče glasina da nešto dugujemo itd... Odgovorno tvrdim da nikakvih razgovora sa Putinom, a bilo ih je dosta i to vrlo sadržajnih, o tome da ćemo se posle razračunati, naravno, nije bilo. Kremlj nikakve uslove nije postavljao. Na kraju krajeva za Kazahstan je Rusija – savezna država“, rekao je u intervjuu za TV stanicu „Habar 24“ na pitanje o pričama da će Kazahstan posle te pomoći morati da učini neke ustupke.
Dodao je i da planira da u februaru poseti Moskvu i sa ruskim predsednikom potpiše važne sporazume o dugoročnoj saradnji dve zemlje.
Protesti u Kazahstanu
Masovni protesti u Kazahstanu počeli su u prvim danima 2022. godine – stanovnici gradova Žanaozen i Aktau na zapadu zemlje počeli su da protestuju zbog dvostrukog povećanja cena tečnog gasa. Kasnije su se protesti proširili i na druge gradove, uključujući Alma Atu, staru prestonicu i najveći grad u zemlji: tamo su počeli da pljačkaju, militanti su napali državne institucije i oduzimali oružje. Kao odgovor, vlasti su uvele vanredno stanje širom zemlje do 19. januara i pokrenule protivterorističku operaciju.
Ujutro 5. januara predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev je raspustio vladu i preuzeo funkciju predsedavajućeg Saveta bezbednosti. Tokajev je na prvoj sednici Saveta bezbednosti pod njegovim rukovodstvom opisao situaciju u Kazahstanu kao podrivanje integriteta države i rekao da je od ODKB-a zatražio pomoć „za prevazilaženje terorističke pretnje“. Misija ODKB je uspešno završena 13. januara a poslednji pripadnici mirovnog kontingenta povukli su se 19. januara.
Šef Službe za krivično gonjenje Generalnog tužilaštva Kazahstana Serik Šalabajev saopštio je sredinom januara da je tokom nereda u Kazahstanu poginulo 225 ljudi, uključujući 19 policajaca i vojnika.