REGION

Pogled iz Atine na plan o „velikoj Albaniji“: Ključ je Kosovo a Grčka nipošto ne sme da ga prizna

U planovima Turske i Albanije je stvaranje „velike Albanije“. „Muslimanska transferzala“ bi se tako prostirala od Bosfora do Jadrana. Koliko su realni takvi planovi? Profesor geopolitike na Atinskom nacionalnom univerzitetu „Kapodistrija“ Giorgos Filis objašnjava za Sputnjik zašto trenutno međunarodna situacija nije pogodna za realizaciju ove ideje.
Sputnik
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Albaniji 17. januara, kada je učestvovao u ceremoniji predaje ključeva 522 kuće u gradu Lač postradalom od zemljotresa 2019. godine, za čiju gradnju je Turska dala 47 miliona evra, još jednom je pokazala prijateljske odnose između te dve zemlje.
Kao što je poznato, postoje jake veze između Albanije i Turske koje doprinose ideji o stvaranju „velike Albanije“. Ali postoji li zaista taj plan o „velikoj Albaniji“?

Plan o „velikoj Albaniji“ postoji

Geopolitički analitičar Filis ne sumnja da „taj plan postoji, i u Turskoj, i u Albaniji“.
„Nema sumnje da albanska strana želi da realizuje konkretan scenario, odnosno stvaranje ‘velike Albanije’. Takođe nema sumnje da je Turska kroz ideologiju panislamizma i teoriju da na Balkanu od Bosfora do Jadrana treba formirati ‘muslimansku transferzalu’ i pre Erdogana i u vreme Erdogana pokušavala da realizuje taj plan“, kaže Filis za Sputnjik.
Međutim, imajući u vidu aktuelne međunarodne okolnosti, situacija danas nije povoljna za to, jer raspored snaga nije kakav je bio 1999. godine.
„Po mom mišljenju, međunarodna situacija u ovom trenutku nije pogodna. Prvo, međunarodna zajednica je 1999. godine posmatrala Srbiju i Albaniju iz jednog ugla, a 2022. godine iz drugog. Drugi važan parametar po ovom pitanju je prisustvo Rusije, jer je njena pozicija 1999. godine bila drugačija. U to vreme, bila je očigledna njena slabost, pošto je prošlo samo desetak godina od raspada Sovjetskog Saveta, a zemlja objektivno nije bila u stanju da promoviše svoje interese. Sada je njena situacija potpuno drugačija. Istovremeno, ni Srbija nije više ona Srbija koja je bila pod Miloševićem, već nova, samouverena Srbija, koju svestrano podržava Rusija“, ističe ekspert.
Profesor smatra da Erdogan ne može da očuva ravnotežu u novim okvirima „gde postoji jaka Srbija i neosporno rusko prisustvo“.
„Grčka nipošto ne bi trebalo da prizna Kosovo“.
Takođe, ne treba potcenjivati značaj Grčke, koja naravno nije zainteresovana da „konkretni planovi o stvaranju ‘velike Albanije’ budu realizovani“. Analitičar smatra da važnu ulogu po ovom pitanju ima saradnja između četiri države: Grčke, Srbije, Bugarske i Rumunije.
„Ova saradnja nije slučajna i ne treba je potcenjivati i smatrati običnom. Prvi put od balkanskih ratova, došlo do razvoja saradnje između ovih zemalja, kao i zbližavanja njihovih lidera. Naime, one demonstriraju jedinstvo i pravoslavlje koje je zasnovano na zajedničkom istorijskom iskustvu na Balkanu, koje nije bilo pozitivno što se tiče muslimanskog prisustva“, dodaje on.

Saradnja između Grčke i Srbije

Prema mišljenju eksperta, jedan od faktora koji jačaju pozicije u odnosu na bilo kakve planove Turske i Albanije jeste vojna saradnja koja postoji između Grčke i Srbije, koju bi, kako kaže, bilo dobro ozvaničiti u vidu sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti odbrane, slično onom kakav je Grčka potpisala sa Francuskom.
„Ja sam za odbrambeni sporazum kao sa Francuskom, jer je jasno da će takav sporazum ograničiti delovanje Turaka i Albanaca u regionu. Ne želim da kažem da su Albanci aprirori neprijateljski nastrojeni prema Grčkoj, ali bez ikakve sumnje, obuzdavanje albanskog ekstremizma treba sprovoditi samo putem demonstriranja sile. U protivnom, kako svedoči istorija, Turska i te kako ume da stvara krizne situacije u regionima koji su daleko od nje i kada joj je potrebno da eskalira tenzije sa konkretnim geopolitičkim ciljevima“, primetio je profesor.
Dakle, prema rečima eksperta, radi se o stvaranju, kao protivteže, novog saveza sličnog Antanti, koji bi ujedinio Grčku i Srbiju i ne bi dozvolio pokušaj destabilizacije Zapadnog Balkana od strane Albanaca.
„Da naši albanski prijatelji ne bi razmišljali o stvarima koje mogu da destabilizuju region, bilo bi dobro da stvorimo... Antantu, savez Grčke i Srbije koji će Zapadni Balkan održati stabilnim“, konstatuje stručnjak.

Zašto Grčka nipošto ne treba da prizna Kosovo

Prema navodima profesora Filisa, kako proističe iz albanskog plana, karta „velike Albanije“ bi obuhvatila: Kosovo, Preševsku dolinu (teritoriju opštine Preševo i Bujanovac) u Srbiji, neke regione Crne Gore, deo Severne Makedonije i periferiju Epira do grada Arte u Grčkoj.
„Ključ za sve albanske i turske ekspanzionističke planove je samoproglašena republika Kosovo“.
A ključ za sve albanske i turske ekspanzionističke planove je, kako kaže, samoproglašena republika Kosovo. Kao što je poznato, Grčka nije priznala Kosovo i, po mišljenju Filisa, ne bi trebalo da to učini ni pod kakvim uslovima i nipošto.
„Ni pod kojim okolnostima i ni pod kojim povodom Grčka ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Pritiskali su nas, ali to ništa ne znači, jer svako ima svoje interese. Priznanje formacije, koja je nastala kao rezultat vojnih dejstava ne odgovara interesima naše zemlje. Koje zahteve onda možemo braniti u odnosu na Severni Kipar ako priznamo Kosovo? Ne možemo priznati Kosovo ni u skladu sa međunarodnim pravom. Naša država se drži principa i zato ne možemo da ga priznamo. Pogotovo što se svim silama trudimo da ne priznamo formiranje Severnog Kipra. Dakle, iz strateških razloga, u našem je interesu da Kosovo ne bude priznato“, zaključio je on.
REGION
„Brat stoji uz brata kad je to neophodno“: Turska i Albanija potpisale sedam sporazuma /foto/
SRBIJA
Šta ako Rama na čelo Albanije dovede političara sa Kosova
SRBIJA
Efikasna batina protiv Srba: Zašto Zapad ćuti na najavljeno ujedinjenje Albanije i Kosova
Komentar