Odgovor Moskve na „ne“ iz Vašingtona: Hipersonične rakete dežuraju na granici Amerike /video/

Za razliku od Amerike čiju flotu čine uglavnom brodovi nosači aviona, rusku pretežno čine atomske podmornice sa kojih se mogu lansirati hipersonične rakete. Domet ovih raketa omogućava ruskim brodovima da uspešno zamene vojne baze u drugim zemljama, pa potpuno prestaje potreba da Rusija raspoređuje vojnu infrastrukturu u inostranstvu. Proizvodnja podmornica je mnogo jevtinija, a često i efikasnija, prosto zato što su, za razliku od brodova nosača aviona — podmornice nevidljive i teško ih je pronaći i napasti.

Sjedinjene Države su odgovorile na Putinov predlog o pismenim garancijama za bezbednost, ali, u skladu s njihovim zahtevom, odgovor je ostao tajna. Smatraju da će tako olakšati diplomatske pregovore koji bi nakon ovoga trebalo da uslede.

Rusi za sada poštuju njihovu želju, ali se na osnovu izjava američkih i evropskih zvaničnika može zaključiti da Amerika nije garantovala da nikad neće primiti u NATO Ukrajinu i Gruziju, ali da ih ipak u dogledno vreme neće pozvati.

U ono što je ministar Lavrov uslovno nazvao manje važnim, a o čemu je Vašington spreman da razgovara, spada pre svega kontrola naoružanja, odnosno dalje razmeštanje raketa srednjeg i malog dometa u Evropi i postavljanje udarnih sistema u Ukrajini; smanjenje broja vojnih vežbi s učešćem velikog broja vojnika u zonama gde se Rusija i NATO dodiruju; inspekcija mesta gde su već postavljene rakete i obnova međusobnih vojnih kontakata koji su prekinuti 2014.

Sve to je svojevremeno bilo regulisano sa nekoliko veoma važnih ugovora koje je Amerika jednostrano napustila.

U međuvremenu se nastavlja dizanje tenzija. Pretnje sankcijama Rusiji i ruskim zvaničnicima, uključujući i samog Putina, stižu jedna drugu. Nakon što je Amerika povukla svoje diplomate iz Ukrajine, sada to čini Poljska. Nemačka je proterala ruskog diplomatu, a čitave nedelje jedna za drugom javljaju se države koje bi pod NATO kišobranom ratovale protiv Rusije, ali bi im, ipak, najviše odgovaralo da to učini Ukrajina. A one bi joj pomagale koliko mogu, ali da njih ne zaboli.

NATO je povećao stepen borbene sposobnosti svojih trupa i šalje dodatne snage i oružje u istočnoevropske zemlje. Borci, ratni brodovi i vojnici šalju se da pojačaju sredstva za „odvraćanje i odbranu“ od Rusije, koja „nastavlja da povećava i pojačava svoje sile u blizini Ukrajine“, obaveštava pres-služba Alijanse.

Danska šalje mornaričku fregatu u Baltičko more i planira da postavi četiri lovca F-16 u Litvaniji kao deo „podrške dugoročnoj misiji NATO-a u regionu“. Španija šalje brodove za jačanje mornaričkih snaga NATO-a i razmišlja o postavljanju borbenih aviona u Bugarsku. Francuska je „izrazila spremnost“ da pošalje trupe u Rumuniju pod komandu Alijanse.

Holandija šalje dva borbena aviona F-35, a takođe prevodi brodove i kopnene snage u borbenu gotovost u okviru NATO grupe za reagovanje. SAD su takođe jasno stavile do znanja da razmišljaju o jačanju vojnog prisustva na istočnom boku, navodi NATO.

Prema pisanju „Njujork tajmsa“, administracija Džozefa Bajdena razmišlja o slanju kontingenta od pet hiljada vojnika u Istočnu Evropu, uz objašnjenje da bi se njihov broj mogao povećati 10 puta ako bude bilo potrebno.

Belgijska vojska se, zbog situacije oko Ukrajine, priprema za „scenarije sukoba“, rekao je šef oružanih snaga zemlje admiral Mišel Hofman. „Trenutna nesigurnost je toliko visoka da se treba pripremiti za misije kolektivne odbrane, odnosno situaciju sukoba visokog intenziteta“, rekao je on za „Libr Belžik“.

Nemačka, Italija i Francuska, najtrezvenije evropske zemlje koje ne žele da učestvuju u ratnim igrama i huškanju Ukrajine da uđe u rat sa Rusijom, teško odolevaju pritiscima Alijanse, pa je Nemačka, kako bi koliko-toliko zadovoljila njene zahteve, poslala Ukrajini 5.000 — šlemova.

Poštujući diplomatska pravila, ni Sergej Lavrov nije otkrio šta sve sadrži američki odgovor, ali je ipak rekao da nema pozitivne reakcije na glavno pitanje, pa će se ruska strana fokusirati na razjašnjavanje lukavog stava SAD po pitanju neširenja NATO-a i nedeljivosti bezbednosti, dodao je ministar.

Ne može se reći da je ovakav američki odgovor neočekivan, pogotovu nakon niza pretećih izjava američkih i NATO zvaničnika, pa su mnogi primetili da je ruski predsednik razgovarao telefonom sa predsednicima Venecuele i Kube. Odmah se stvorila slika ruskih baza na američkim granicama. Svojevremeno je Sovjetski Savez upravo tako reagovao na postavljanje američkih raketa u Turskoj. Kenedi je 1961. postavio rakete srednjeg dometa „Jupiter“ u Turskoj. One su mogle da dosegnu gradove zapadnog dela SSSR-a, uključujući i Moskvu, kao i glavne industrijske centre. Moskva prosto nije mogla da ne odgovori, pa je poslala na Kubu, u neposrednu blizinu američke obale, balističke i taktičke rakete koje su mogle da pogode cilj udaljen 4.000 kilometara i da drže na nišanu Vašington, kao i jedan broj avio-baza sa strateškim i atomskim bombarderima američkih vazduhoplovnih snaga. Amerikanci su, zauzvrat, blokirali Kubu svojim brodovima naoružanim atomskim oružjem… Sve u svemu, svet se našao na ivici atomskog rata, ali je bilo dovoljno razuma da se dve velike sile dogovore. Najpre je SSSR povukao svoje snage sa Kube, a onda je i blokada Kube prestala. Posle nekoliko meseci Amerika je povukla svoje rakete iz Turske, „kao zastarele“…

Mogućnost da Rusija reaguje na isti način kao SSSR nekada postoji, ali u ovom trenutku to nije neophodno. Ruska podvodna flota dežura u svim svetskim morima, tako što se u svakom trenutku pod vodom nalazi 10-15 podmornica, od kojih svaka može samostalno da rešava zadatke i sprečava agresiju eventualnog napadača. Njihov domet je toliki da su u stanju da iz Meksičkog zaliva dosegnu i Njujork, o čemu su nedavno pisali brojni američki mediji. U poslednje vreme vrlo često se dešava da neka, na kratko, isplovi u blizini granica SAD.

Hipersonične rakete „Cirkon“ koje mogu da dostignu brzinu veću od 10 hiljada kilometara na sat, redovno dežuraju na Kurilima štiteći tako sever Rusije.

Tridesetogodišnji period tokom koga su Amerikanci gospodarili svetskim morima je okončan, ali to ne znači da su oni postali lak protivnik. I oni u svakom trenutku imaju na bojevom dežurstvu bar 10 atomskih podmornica raspoređenih u Tihom i Atlantskom okeanu za slučaj da požele da napadnu Rusiju ili Kinu.