Pitanje integracije satelita rešeno je na godišnjoj 35. sednici združenog komiteta „Kospas sarsata“, kojim je prvi put predsedavao predstavnik holdinga „Ruski svemirski sistemi“ (deo „Roskosmosa“).
Sistemu „Arktik M“ predstoji da u periodu između 2022. i 2025. godine prođe testiranja procene performansi, poput onih koje su prolazili sateliti „Elektro L“ i „Luč 5A“, koji su već uključeni u „Kospas sarsat“.
Prvi satelit „Arktik-M“ je lansiran u februaru 2021. godine. Satelit sa procenjenim rokom trajanja od sedam godina napravilo je Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“. Sledeće lansiranje je planirano 2023. godine, a lansiranje još tri satelita – 2024. ili 2025. godine.
Predviđen je za rad u visokoeliptičkoj orbiti, što će mu omogućiti da rešava zadatke operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, praćenja klime i životne sredine u arktičkom regionu. Za ove zadatke satelit je opremljen sa dva multispektralna uređaja za skeniranje (MSU-GS) koji će praviti slike oblaka i zemljine površine u vidljivom i infracrvenom spektru.
Osim toga, na satelitu „Arktika-M“ su ugrađeni heliogeofizički instrumenti (GGAK-VE) za nadgledanje i predviđanje aktivnosti Sunca i zračenja u prostoru oko Zemlje, kao i aparatura za prenošenje meteoroloških informacija i signala sa havarijskih primopredajnika međunarodnog svemirskog sistema za potragu i spasavanje „Kospas sarsat“.
Taj međunarodni program pokrenut je 1977. godine zahvaljujući međunarodnoj saradnji Sovjetskog Saveza, Kanade, Francuske i SAD. Trenutno se programu pridružilo 45 država i organizacija. Njegova svrha je spasavanje onih koji su doživeli havariju na kopnu i vodi, a pristup mu je besplatan. Uz pomoć tog programa spaseno je više od 53.000 ljudi širom sveta.