EKONOMIJA

Ne plaća se samo kvadrat: Koji su „skriveni“ troškovi prilikom kupovine stana

Prilikom odabira nekretnine, nije važna samo njena cena i lokacija, već postoji dosta „skrivenih“ troškova, odnosno onih na koje se možda manje obraća pažnja.
Sputnik
Građani Srbije se, prema podacima iz 2021. godine, najviše odlučuju za stanove od 72 kvadrata, tj. za dvoiposobne nekretnine.
Kako cena po kvadratu dosta varira, krećući se od 900-1.000 evra na periferiji pa do 2.000, 3.000 ili 4.000 evra na atraktivnim lokacijama, teško je sumirati egzaktan, konačan iznos, na koji utiču i sledeće stavke:

Porez na prenos apsolutnih prava

Porez na prenos apsolutnih prava je nešto za šta se navodi da bi trebalo da bude trošak prodavca, ali je u praksi — rashod koji ide na teret kupca, dok ga za to ovlašćuje prodavac.
Olakšica je ta da su ovog poreza oslobođeni kupci prvog stana. U tom slučaju, zakon nalaže da prodavac ima obaveze da plati ovaj porez, koji iznosi oko 2,5 odsto od vrednosti stana.

Agencijska provizija i PDV

Jedan od najvećih troškova prilikom kupovine stana je PDV. Prema novom zakonu, ukoliko niste kupovali nekretninu od 1. jula 2006, i aktuelna nekretnina vam je prva, onda ste oslobođeni i ovog poreza. Ali, da bi se to realizovalo, treba da ispunite određene uslove. PDV je oko 10 odsto vrednosti stana.
Agencijska provizija svakako nije mali faktor, i onda obično iznosi dva odsto vrednosti stana.

Troškovi za kreditne kupce

Za kreditne kupce važe posebni propisi, odnosno oni se suočavaju s više troškova u odnosu na keš kupce. Pre odobrenog kredita, imajte u vidu sledeće stavke: trošak izveštaja Kreditnog biroa i trošak menica (oko 4 evra), izvod iz registra nepokretnosti (10 evra), taksa za zasnivanje zaloge (85 evra), zatim trošak upisa hipoteke (170 evra), procena vrednosti koja je oko 100 evra, potom obrada zahteva za kredite sa NKOSK (30 evra).
Takođe, za kreditne kupce je važno da se kamate razlikuju od banke do banke, ali bi trebalo imati u vidu nominalnu kamatnu stopu i efektivnu kamatnu stopu. Prva se odnosi na novac koji se daje bankama jer su omogućile kredit, a druga podrazumeva dodatne troškove, koji nisu eksplicitno navedeni od banke i klijenti ih često previde.

Uknjižba i notar

Uz navedene obaveze, potrebno je računati i na kursnu razliku, kao i uknjižbu, budući da upis u katastar košta nekih 6.000 dinara. Kada je reč o dilemi — kredit dinarima ili evrima, prva opcija je, kako navodi „Biznis telegraf“, sigurnija jer ne rizikuje promenu kursa. Uz sve ovo, tu su i troškovi za notara.
EKONOMIJA
Satelit otkriva svaki objekat u Srbiji viši od 30 santimetara, ali Srbi grade i ispod zemlje
EKONOMIJA
Kako da pri kupovini stana „zaradite“ 7.000 evra
EKONOMIJA
Stan u Beogradu i luksuzna vila u Turskoj - sada za iste pare
Komentar