Napustio nas je poslednji kavalir starog premera, rekao ja na komemorativnom skupu koji je pre sahrane održan u Kulturnom centru predsednik opštine Lajkovac Andrija Živković.
O piscu koji je bio najveći pesnik među prozaistima, na komemorativnom skupu govorili su izaslanik predsednika Republike Srbije ministar odbrane Aleksandar Vulin, profesor i književni kritičar Radivoje Mikić, pomoćnik ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, predsednik opštine Lajkovac Andrija Živković.
Odlazi nam istorija, odlazi pred nama
„Otišao je Beli, ali ne mnogo daleko, otišao je u svet koji je sam izmaštao, stvorio, koji je pravio sebi, po sebi, za sebe, ali i za nas. Odlazi nam istorija, odlazi pred nama. Nesvesni da smo i mi bili malo veći zato što smo bili savremenici velikih, nesvesni da su veliki veliki zato što nisu svesni svoje veličine“, rekao je ministar Vulin.
Književna sudbina može da dobije mnogo oblika, a Beli Marković je za sebe izabrao onu sudbinu koja podrazumeva predanu službu jeziku, umetnosti pričanja, podsetio je tumač Markovićevih dela, prof. dr Radivoje Mikić, objasnivši da je zbog toga Marković i odlučio da piše samo priče i romane.
“Od samog početka se opredelivši da mu kolubarski kraj, Lajkovac i Valjevo budu središte književnog sveta, Beli Marković sve do zaveštajnog romana "Stojna vetrenjača" nije prestajao da piše jednu razgranatu poemu o svom zavičaju, u kojoj se mešaju pohvala i pokuda, radost i tuga zbog toga što je sve onako kako jeste“, kazao je Mikić.
Sahrana Radovana Belog Markovića
© Foto : Sputnjiku ustupile Večernje novosti/B. Puzović
Jezik pun duha naroda kojem je pripadao
Književno delo Radovana Belog Markovića od samog početka njegovog stvaralačkog rada ugrađeno je u istoriju srpske književnosti - ocenila je na komemorativnom skupu pomoćnik ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović. Ona je podsetila je da je književna kritika Belog Markovića opisivala kao neobičnog pisca i da je ta originalnost trajala kroz skoro četiri decenije stvaranja. Stvarao je predivnim jezikom, punim duha naroda kojem je pripadao, rekla je Slavica Trifunović.
Markovićev dugogodišnji prijatelj Dušan Mihajlović, podsetio je da je Beli bio utemeljivač institucije "povlenskog naroda" i prvi i jedini predsednik njenog izvršnog organa četiri decenije.
„Na ovoj misterioznoj planini gde je Noje vezivao barku, napisao je Radovan mnoge svoje reportaže, čuvenu "Zvekaru", pripovetke "Crni kolač" i "Švapsku kosu". Godine su mu donosile mudrost i stalne književne uspehe i priznanja. Starost je lomila njegovo telo, ali nije slomila njegovu ljubav za odbojku, Povlen, Gornju Kolubaru, Belo Valjevo i Srbiju“.
Pisac Radovan Beli Marković na večni počinak ispraćen je uz zvuke pesama „Tamo daleko“ i „Ide Mile lajkovačkom prugom“.