Zlatomir Gajić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu podsetio je da je Branimir Džoni Štulić za dve godine objavio četiri albuma „Azre“ na osam ploča, sa 82 autorske pesme.
„Meni su prve ideje bile da doktorat bude o delima Homera ili Dantea, ali onda me je put odveo u svet Džonija Štulića“, kazao je Gajić podsetio da je Zapad iznedrio veoma značajne pesnike u rokenrolu kao što su Džon Lenon, Džim Morison, Bob Dilan, Dejvid Bouvi ili Lu Rid.
Pomenuo i uticaj pank grupa Seks Pistols, Kleš i Ramouns na dela Štulića.
„Rokenrol guslar“
„Rokenrol je bio spoj dve umetnosti, sviranja i pevanja, a umetnici su u to vreme recitovali svoju poeziju, kao što su to radili guslari. Mladi su uz rok muziku počeli da se interesuju za poeziju“, primetio je Gajić, koji je u knjizi analizirao 250 Štulićevih pesama.
On smatra da Štulićevi stihovi i muzika predstavljaju poseban kulturološki, muzikološki, književni, sociološki i medijski fenomen.
Navodi da je Štulić ostavio dubok trag stihovima koje je stvorio u zaista velikom opusu, te da je priznat kao najuticajniji muzičar sa ovih prostora.
Kritika društva kroz ljubavnu poeziju
Kako je naveo u svojoj knjizi, pesnički tekstovi Štulića bili su posvećeni životu mladog čoveka u urbanom Zagrebu, ali su bili i univerzalni i mogli su biti locirani u bilo kom gradu bivše Jugoslavije.
Gajić kaže da je Džoni Štulić stvarao lirsku poeziju, u kojoj je dominirao pesimizam, ali da su takođe prisutni umetnikova ljutnja, mržnja, tuga, seta, čežnja, nemir, melanholija, bol, pobuna, strah ili rezigniranost. U svojim pesmama kritikovao je degradaciju socijalističkog sistema u kome „idioti postaju cenjeni ljudi“.
„Zanimljivo je u njegovom književnom stvaralaštvu da je i u ljubavnoj poeziji nalazio način da progovori o svetu danas i da kritikuje društvo i sistem“, istakao je Gajić.