Tokom ove terapije korišćene su virusi koji inficiraju bakterije, takozvani bakteriofagi. Posle primene eksperimentalne terapije u kombinaciji sa antibioticima, rana je prestala da curi i počela da zarasta, navodi se u naučnom radu objavljenom u časopisu „Nejčr komjunikejšns“.
Tri meseca kasnije, lekari više nisu našli prisustvo superbakterije u telu žene, a rana je uspeštno zarastala.
Bakterija se nije vratila posle terapije virusom
Istraživanje ove terapije i praćenje zdravstvenog stanja pacijentkinje traje već godinama, a naučnici su sada objavili da ni posle tri godine od primene bakteriofaga, bakterijska infekcija se nije vratila.
Koncept primene virusa koji ubijaju bakterije postavljen je još pre gotovo 100 godina, 1928. Međutim, budući da su se uskoro pojavili prvi antibiotici u farmaceutskoj industriji, naučnici su poklanjali manje pažnje bakteriofagima, piše „Lajvsajens“.
Ipak, pojedini naučnici u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi nastavili su sa istraživanjima, sa različitim uspehom. Zanimanje za viruse ubice bakterija ponovo se pojavilo u poslednjoj deceniji, kao deo strategije da se stane na put superbakterijama koje su postale otporne na antibiotike.
Međutim, naučnici nisu do sada uspevali da ih uspešno primene, jer kao što bakterije evoluiraju i postaju otporne na antibiotike, tako mogu da postanu otporne i na viruse. Ono što budi nadu kod naučnika je i što virusi mogu da mutiraju i da izbegnu bakterijski „imunitet“. Takođe, bakterije ne mogu tako brzo da nasleđuju gene za rezistenciju na viruse kao što mogu na antibiotike, kaže Pol Tarner, profesor Univerziteta Jejl.
Poslednji slučaj, zabeležen u naučnom radu iz Belgije, pokazuje kako naučnici mogu da „istreniraju“ bakteriofage da ubijaju određenu vrstu bakterija kroz proces poznat kao „preadaptacija“.
Anais Eškenazi, vođa studije i specijalista interne medicine bolnice „Erazme“ Univerzitetske klinike u Briselu sa svojim naučnim timom, koristila je eksperimentalnu terapiju virusima na pacijentkinji kojoj se razvila infekcija superbakterijom posle operacije butne kosti, koja joj je polomljena u bombaškom napadu na briselski aerodrom 2016. godine.
Zaražena bakterijom otpornom na antibiotike
Njena hirurška rana bila je zaražena bakterijom poznatom kao klebsiela pneumonie. Mnogi sojevi ove bakterije postali su otporni na antibiotike, a jedan od njih je izolovan i kod ove pacijentkinje. Ona je bila tri meseca na tretmanima različitim antibioticima, ali joj prelom još nije bio zarastao, a infekcija je trajala, kaže Eškenazi. Zbog toga su lekari predložili eksperimentalnu terapiju.
Pacijentkinja je bila dobar kandidat za terapiju jer se radilo o rezistenciji koja je povezana sa biofilmom, u kom se kolonije bakterija drže za neku površinu tako što oblože sopstvene ćelije zaštitnim filmom, koji onemogućava ili oslabljuje dejstvo antibiotika. Međutim, virusi bakteriofagi i u takvim slučajevima mogu da deluju.
„Mnogi bakteriofagi imaju sposobnost da uništavaju biofilmove i tako omogućavaju antibioticima da lakše prodru među bakterije i unište ih“, objašnjava Eškenazi.
Kako bi identifikovali najboljeg kandidata među bakteriofagima, lekari su poslali uzorke institutu za bakteriofage, mikrobiologiju i virologiju „Geogrgij Elijava“ u Gruziji.
Usmerena evolucija virusa
Potom su u laboratoriji pustili bakteriofage koje je odredio institut da inficiraju bakteriju i da se umnože, kako bi se prilagodili mogućoj genetskoj mutaciji klebsiele koju je žena imala. Posle 15 krugova ovakvog prilagođavanja, stvorili su mutirani virus koji je bio dovoljno snažan da ubije varijantu klebsiele pneumonije koju je žena imala. Ovaj tip usmerene evolucije autori su nazvali „preadaptacija“.
Eksperimentalna terapija trebalo je da bude primenjena na pacijentkinji još 2016. godine, ali je zbog neslaganja među lekarima to učinjeno tek 2018. U međuvremenu je pacijentkinja sve vreme bezuspešno bila na antibioticima.
Potom je, posle nove hirurške obrade rane i ubacivanja koštanih transplanata „impregniranih“ antibioticima, pacijentkinja šest dana primala eksperimentalnu terapiju. Već posle dva dana stanje se popravilo, a počela je da dobija i nove antibiotike za koje se smatralo da su uspešni protiv ove bakterije.
Tri meseca kasnije, infekcije više nije bilo, a rana i kost su joj zarasli.
Naučnici smatraju da je upotreba bakteriofaga bila ključna kako bi se pobedila uporna bakterija, jer se stanje popravilo i pre nego što je pacijentkinja počela da prima novu vrstu antibiotika.
Profesor Jejla Pol Tarner kaže da bi u budućnosti virusi mogli da se koriste zajedno sa antibioticima, ali i kao samostalna terapija protiv bakterija, naročito onih na koje antibiotici ne deluju. On je dodao da su potrebna opsežna klinička istraživanja primene bakteriofaga, jer su ona „zlatni standard za sve nove terapije, pa i za njih“, piše Lajvsajens.