Na usvojeni Zakon Srbije prvo su reagovali hrvatski Institut za jezik i jezikoslovlje i Matica hrvatska, zbog navoda da dubrovačka književnost „pripada i srpskoj i hrvatskoj kulturi“.
Resler tvrdi da Srbija usvojenim zakonom „otvoreno svojata dubrovačku književnost i ističe njenu navodno dvojnu - hrvatsku i srpsku - pripadnost“.
On navodi da je ovaj „sporni zakon“ iniciralo srpsko Ministarstvo kulture i informisanja na čijem je čelu Maja Gojković, za koju je kaže da je „jedna od osnivača Srpske radikalne stranke, a svojevremeno i potpredsednica vlade Slobodana Miloševića“.
Resler smatra da je to „očito posezanje za hrvatskom kulturnom baštinom“, pa je o tome informisao komesara Olivera Varheljija i komesarku za kulturu Mariju Gabriel.
Zagrebački portal Indeks piše da je Resler zatražio da se zaštiti kulturna baština država članica i preispita, kako se navodi, da li Srbija ispunjava sve obveze u pregovaračkom poglavlju 26 o obrazovanju i kulturi, koje je privremeno zatvoreno.
„Srpske vlasti sada već standardno perfidno provode hibridnu verziju politike Srbije iz 1990-ih prema susednim državama. Ako Republika Srbija ne oslobodi sebe i svoj narod takvih otrovnih refleksa, biće sve udaljenija od Evropske unije, ali i evropske civilizacije“, naveo je Resler u saopštenju, preneo je Tanjug.