Godine 1996, tim predvođen Nasom objavio je da su organska jedinjenja u steni sa Marsa izgleda ostavila živa bića. Drugi naučnici su bili skeptični i odbacili su tu tezu tokom decenija. Nedavno je to učinio i tim predvođen Endrjuom Stilom iz Karnegi instituta za nauku.
Sićušni uzorci iz meteorita pokazuju da su jedinjenja bogata ugljenikom zapravo nastala od vode – najverovatnije slane – koja je tekla preko stene tokom dužeg perioda, rekao je Stil.
Tokom vlažne i rane prošlosti Marsa, najmanje dva udara su se dogodila u blizini stene, zagrevajući okolnu površinu planete, pre nego što ju je treći udar odvalio od Crvene planete u svemir pre mnogo godina. Stena od 2 kg pronađena je na Antarktiku 1984. godine.
Prema istraživačima, podzemna voda koja se kretala kroz pukotine u steni dok je još bila na Marsu, formirala je male fragmente ugljenika.
Ipak, dva naučnika koja su učestvovala u originalnoj studiji osporila su ove najnovije nalaze, nazvavši ih „razočaravajućom“. U zajedničkoj e-poruci, rekli su da ostaju pri svojim zapažanjima iz 1996. godine.
Elektronska mikroskopija otkrila je lančane strukture koje podsećaju na žive organizme u fragmentu meteorita ALH84001
CC0 / NASA /
Prema Stilu, napredak u tehnologiji je omogućio nova otkrića njegovog tima. Pohvalio je merenja prvobitnih istraživača i primetio da je njihova hipoteza o životnim zahtevima „bila razumno tumačenje“ u to vreme, prenosi „Gardijan“.
Rekao je da su se on i njegov tim – koji uključuje Nasu, nemačke i britanske naučnike – pobrinuli da predstave svoje rezultate „onakvima kakvi jesu, kao veoma uzbudljivo otkriće o Marsu, a ne studija koja bi opovrgla“ originalnu premisu.
„Ovo otkriće je veliko za razumevanje kako je život nastao na ovoj planeti i pomaže da se poboljšaju tehnike koje su nam potrebne da pronađemo život negde drugde na Marsu, Enceladi ili Evropi“, rekao je Stil, misleći na Saturnove i Jupiterove mesece sa podzemnim okeanima.
Jedini način da se dokaže da li je Mars ikada imao ili još uvek ima mikrobiološki život, prema Stilu, jeste da se uzorci donesu na Zemlju radi analize. Nasin rover „Perzeverans Mars“ je već prikupio šest uzoraka za povratak na Zemlju za desetak godina, a poželjno je imati tridesetak uzoraka.
Nakon što je lutao svemirom milijardama godina, meteorit je sleteo na ledeno polje Antarktika pre nekoliko hiljada godina. Mali sivo-zeleni fragment dobio je ime, Alan Hils 84001, po brdima na kojima je pronađen.