RUSIJA

Grupišu se ekstremisti i specijalci: Ukrajinsko bure baruta svakog časa može da pukne

Ukrajina je postala pravo bure baruta, koje svakog časa može da eksplodira. U Donbas su stigli ekstremisti „Desnog sektora“, organizacije koja je zabranjena u Rusiji.
Sputnik
Mediji, takođe, tvrde i da je Kanada poslala u Ukrajinu manji kontingent specijalaca, pod obrazloženjem da je taj korak deo napora saveznika NATO u cilju „sprečavanja ruske agresije i iskazivanja podrške ukrajinske vlade“.
Diplomatski savetnik šefa Luganske narodne republike Rodion Mirošnik, govoreći o dolasku ekstremista „Desnog sektora“ u Donbas, upozorava na moguće provokacije. On ocenjuje da je situacija eksplozivna pošto jedinice radikala zauzimaju položaje na liniji fronta.
„Oni su u sastavu oružanih formacija Ukrajine. Kako u okviru Oružanih snaga Ukrajine, tako i unutar Nacionalne garde postoje grupe koje otvoreno koriste simbole neonacističkih organizacija. Oni koriste svaku tenziju da bi načinili neki korak koji u konkretnoj situaciji može da deluje kao detonator. Po pravilu ne slušaju komandu i mogu preduzeti one mere koje se ne mogu zanemariti i na koje se mora odgovoriti. Stoga je pojava ovakvih snaga na liniji kontakta veoma eksplozivna“, upozorio je Mirošnik.
Komentarišući napise da je Kanada poslala u Ukrajinu odred specijalnih snaga „zbog zaoštravanja između NATO-a i Rusije“, ruski ekspert Dmitrij Žuravljov kaže da je takva odluka kanadskih vlasti bila očekivana, s obzirom na to da je ukrajinska dijaspora veoma jaka u Kanadi i da su to uglavnom potomci Stepana Bandere, vođe Organizacije ukrajinskih nacionalista i jednog od glavnih pokretača stvaranja njenog vojnog krila, Ukrajinske ustaničke armije, čiji je cilj bio borba za nezavisnost Ukrajine.
„Ta dijaspora vrši pritisak na kanadske vlasti, a one su prinuđene da se, takoreći, povinuju javnom mnjenju. Stoga je Kanada spremna da ide na to — treba da reši svoja unutrašnja politička pitanja, dok je za ukrajinske vlasti svaka strana vojska dobra, jer se Kijev nada da će ih te trupe zaštititi od ‘strašne Rusije’ i od sopstvenog gladnog stanovništva“, kaže Žuravljov.
Ranije je kanal Si-Bi-Si javio da je Kanada uputila u Ukrajinu 200 vojnika kao pomoć u obuci lokalnih snaga bezbednosti, a mediji navode da zadatak specijalnih snaga uključuje i evakuaciju kanadskih diplomata u slučaju zaoštravanja situacije u Ukrajini. Žuravljov ocenjuje da cela ova situacija jasno pokazuje ko se zapravo sprema za agresiju, a to kako ističe, svakako nije Rusija.
„Agresija slona na zeca je nemoguća. Vojno smo nadmoćniji da bismo se pripremali za agresiju na Ukrajinu, ali se zato Ukrajina sprema za rat. Štaviše, ukrajinske elite dobijaju beneficije, razne materijalne donacije, jer za nesrećnu Ukrajinu koja se brani od ‘strašne Rusije’ Zapad je spreman da uradi mnogo toga što nikada ne bi uradio samo za Ukrajinu“, zaključio je politikolog.
Ukrajinski vojnici sa prenosivim lanserima "Džavelin"
Zapadni zvaničnici i mediji dodatno podgrevaju priče o navodnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu tvrdeći da Rusija sprema upad sa teritorije Belorusije, te da predstojeće zajedničke rusko-beloruske vojne vežbe „Saveznička odlučnosti 2022“, planirane u februaru, mogu poslužiti Moskvi kao izgovor za napad na Ukrajinu sa severa.
Ruski vojni eksperti kategorično odbacuju takve spekulacije, ističući da je sa snagama koje ne prelaze 13 hiljada ljudi, nemoguće izvršiti ozbiljan napad na Ukrajinu sa teritorije Belorusije. Osim toga, kako dodaju, sve te trupe su na poligonima za obuku u različitim regionima zemlje, dok ozbiljna ofanziva zahteva koncentraciju trupa i njihovo kompaktno raspoređivanje.
Takve izjave američkog Stejt departmenta stručnjaci vide kao deo informacione kampanje kako bi se opravdale moguće akcije Zapada u slučaju vojnog sukoba između Rusije i Ukrajine. Kako objašnjavaju, sa operativne tačke gledišta, takav napad sa severa bi imalo smisla izvesti samo ako ukrajinske trupe započnu rat u Donbasu, kako bi se „odsekla“ grupacije Oružanih snaga Ukrajine u tom pravcu od glavnog dela vojske s ciljem njihovog daljeg eliminisanja.

Kuju se planovi „obuzdavanja Rusije“

Inače, uoči puta u Ženevu gde će se, 21. januara, sastati sa Sergejem Lavrovim kako bi razmotrili pitanje „rata i mira“ američki državni sekretar Entoni Blinken „skoknuo“ je do Kijeva kako bi sa tamošnjim vlastima razmotrio metode „obuzdavanja Rusije“.
Zapad uporno nastavlja da spinuje priče o ruskoj invaziji na Ukrajinu, a da bi potkrepio te tvrdnje plasirane su i glasine o evakuaciji ruskih diplomata iz Kijeva, što je Moskva negirala. Istovremeno, Rusiju optužuju da gomila trupe na granici sa Ukrajinom. Moskva uporno ponavlja da Rusija nikoga ne namerava da napada i da je praksa pomeranja vojske na ruskoj teritoriji — suvereno pravo zemlje, a da Zapad sve to koristi kao izgovor za dalje širenje na Istok.
Zbog toga je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio pisane, pravno obavezujuće, garancije Zapada da se neće dalje širiti prema ruskim granicama i da u tom delu Evrope neće raspoređivati naoružanje.
Ruski ekspert Bogdan Bezpaljko smatra da tajming posete američkog državnog sekretara Ukrajini nije slučajan — Moskva čeka direktan odgovor Vašingtona na svoje predloge o bezbednosnim garancijama, a očekuje se i sastanak šefova diplomatije Rusije i SAD u Ženevi na kome bi trebalo da razmotre mogućnosti diplomatskog rešavanja sukoba oko Ukrajine.
„Blinkenova poseta je demonstracija podrške SAD kursu Ukrajine i konfrontacije sa Rusijom“.
„Tokom Blinkenove posete Kijevu verovatno će biti date dalje instrukcije. Poseta, između ostalog, označava još jedan od diplomatskih poteza da se izvrši pritisak na Rusiju kako bi je primorali na ustupke. Blinkenova poseta je demonstracija podrške SAD kursu Ukrajine i konfrontacije sa Rusijom. Ovde nema ničeg novog. Očigledno je da je kurs koji su Amerikanci sada izabrali kao osnovni ‘obuzdavanje’ Rusije i to ‘obuzdavanje’ sprovode, koristeći Ukrajinu kao oruđe. Opet će govoriti o navodnim pokušajima Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu, a tu zemlju će Amerikanci nastaviti da naoružavaju. Sve to će se odvijati paralelno sa pregovorima SAD i NATO-om sa Rusijom“, kaže Bezpaljko.
Politikolog Maksim Žarov smatra da se u osnovi antiruske kampanje, koju već pola godine vode SAD i NATO, krije pokušaj da se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sačuva na vlasti. Po njegovom mišljenju, pozicija Vašingtona u pregovorima sa Moskvom sada umnogome zavisi od ishoda Blinkenove današnje posete Kijevu i sutrašnje Berlinu.
„Ako uspe da stabilizuje poziciju Zelenskog u dogovoru sa Nemačkom, onda će, mislim, splasnuti antiruska histerija oko navodno predstojeće ‘invazije’ na Ukrajinu“, smatra Žarov.
RUSIJA
Rusija upozorava Vašington: Prestanite da huškate „usijane glave“ u Kijevu na provokacije
RUSIJA
Ukrajina rasporedila naoružanje na liniji razdvajanja u Donbasu
SVET
Blinken na sastanku sa Zelenskim: Ako Moskva izabere agresiju protiv Ukrajine, snosiće posledice
Komentar