„Sada je glavni zadatak ostvariti napredak na političkom nivou. Saveznici u NATO spremni su da se ponovo sastanu sa predstavnicima Rusije. Danas sam pozvao Rusiju i saveznike da učestvuju u nizu sastanaka u okviru Saveta Rusija-NATO u najskorije vreme, kako bismo razgovarali o onome što zabrinjava nas, ali i Rusiju“, rekao je Stoltenberg u Berlinu na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Za NATO je najvažnije, rekao je on, da se ne dopusti vojni napad na Ukrajinu.
U Briselu je prošle srede održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi. U četvrtak, posle zasedanja Saveta Rusija-NATO, održane su konsultacije na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
O „Severnom toku 2“
Generalni sekretar NATO rekao je da je za Alijansu, kada je reč o „Severnom toku 2“, važno da se izvrši diversifikacija izvora isporuka gasa.
„Saveznici imaju različita gledišta po pitanju ‘Severnog toka 2’. Ali, svi se slažu u stavu da je važno diversifikovati izvore isporuka energenata iz različitih razloga “, kako ekoloških, tako i bezbednosnih, rekao je on.